Poznato je da hidrogelovi mogu da upiju veliku količinu vode i da je ponovo polako otpuste u okolinu. Bečki istraživači nedavno su razvili hidrogel koji se zasniva na drvetu.
Taj hidrogel ne samo da obezbeđuje vlagu poljoprivrednim biljkama, već i dohranu i tako poboljšava kvalitet zemljišta.
Hidrogelovi su napravljeni od polimernih materija koje se sastoje od ogromnih molekula. Gibson Njanogo i tim stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beču dobili su materiju koja se potpuno sastoji od prirodnih sirovina. „Hidrogel se sintetizuje iz lignina koga ima u svim drvenastim biljkama. Radi se o organskim polimerima koji se sakupljaju u ćelijski zid biljke i tako dovode do lignifikacije (odrvenjavanja) ćelije“, objašnjava Njanogo.
Pomešan sa zemljom, hidrogel može da upije do 95 odsto vode i tako uštedi i do 40 odsto navodnjavanja. Tako što materija upija kišnicu može se delovati protiv suše i rešiti neredovno snabdevanje vodom. Čak se pomoću hidrogela i peščana podloga može iskoristiti i obrađivati.
Promena u poljoprivredi
„Drugačije nego standardni hidrogelovi, naš inovativni proizvod je potpuno organski razgradiv i poboljšava kvalitet zemljišta tako što ono postaje propusnije, bolja je gustina, struktura, tekstura i sadrži više humusa“, ističe Njanogo. Materija takođe može da upija đubrivo ili zaštitna sredstva i tako poveća efikasnost i smanji opterećenje životne sredine.
Hidrogel ima potencijal da u čitavom svetu promeni poljoprivredu. Na globalnom nivou tri četvrtine poljoprivrednika potpuno zavise od padavina. Ali globalno zagrevanje vodi ka neredovnim padavinama, dugim sušnim periodima, stvaranje pustinja i gubitak obradivog zemljišta, što ugrožava sredstva za život poljoprivrednika.
Bečki istraživači patentirali su organski hidrogel koji je raspoloživ u suvom obliku kao granulat ili prah i traže zainteresovana preduzeća za izlazak na tržište.
Izvor: Eurocomm-PR Beograd
