Nedavni izveštaj Državne revizorske institucije o poslovanju JP „NP Fruška gora“ ukazao je na postojanje ozbiljnih problema u upravljanju najstarijim nacionalnim parkom Srbije, navodi se u saopštenju organizacija civilnog društva.
Nedostaci se pre svega odnose na proces javnih nabavki i upravljanje i korišćenje prirodnih resursa.
Kako je saopšteno, utvrđeno je da javno preduzeće nema ustanovljene procedure naplate naknada za korišćenje zaštićenog područja, a koje bi trebalo da budu jedna od ključnih stavki u održivom finansiranju zaštićenih područja.
„Nacionalni parkovi su značajan deo naše prirodne i kulturne baštine i ne smemo dozvoliti da se njihove vrednosti uništavaju zarad individualnih interesa i neodgovornog upravljanja. Zbog toga pozivamo odgovorne institucije, a pre svih ’Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora’, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da objasne kako je došlo do ovakvih propusta u upravljanju parkom i gazdovanju šumskih resursima i ono što je još važnije, šta će učiniti da se zaustavi dosadašnja loša praksa upravljanja i da se zaštite prirodne vrednosti od najvišeg javnog interesa“, rekao je Goran Sekulić iz WWF-a.
Pročitajte još:
Državni revizori ustanovili su da je u 27 ugovora, sklopljenih između Javnog preduzeća „NP Fruška gora“ i podizvođača, ustanovljeno odstupanje između planiranog i ugovorenog obima seče veće od 10 odsto. Tačnije, u toku 2019. i 2020. godine na području NP Fruška gora posečeno je oko 4.400 m2 drvnih sortimenata više od planirane i dozvoljene količine prema planskim dokumentima.
„Sadašnji model upravljanja zaštićenim područjima neophodno je što pre reformisati, između ostalog uspostavljanjem jasnih procedura poslovanja i internih kontrolnih funkcija javnog preduzeća kao upravljača”, navodi Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
Ona dodaje da, osim reagovanja nadležnih ministarstava, očekuju i reagovanje Pokrajinske vlade, jer bez obzira na to što je od 2013. godine osnivačko pravo preneto sa Pokrajine na Republiku, nadzor nad sprovođenjem relevantnih zakona je u nadležnosti pokrajinskih inspekcija.
Organizacije ukazuju na to da bi nacionalni parkovi trebalo da budu zaštićena područja najviše kategorije i da, kako im i sam naziv kaže, predstavljaju najviše prirodne vrednosti naše zemlje. Upravljanje takvim područjima bi morala da bude u potpunosti u skladu sa zakonskim okvirom, odgovorno i profesionalno jer se radi o javnim dobrima od posebnog značaja za sve građane Srbije.
Stoga pozivaju nadležne organe da preduzmu korake u njihovoj nadležnosti i javnosti obrazlože kako je došlo do neregularnih radnji prikazanim u nedavnom izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji poslovanja JP „NP Fruška gora“.
Potpisnici saopštenja su WWF Adria-Srbija (Svetska organizacija za zaštitu prirode), Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola, Centar za istraživanje biodiverziteta i Fruškać.
Izvor: WWF Adria