Opasnost po zdravlje koje konzumiranje cigareta izaziva kako kod pušača, tako i kod drugih ljudi koji udišu dim, problem je sa kojim je većina upoznata. Na paklicama cigareta, recimo u zemljama Evropske unije, nalaze se uznemirujuće fotografije i natpisi bolesti do kojih dolazi. Međutim, ovaj problem ne utiče samo na ljude, već i na prirodu, a o tome se nedovoljno govori. Neki podaci pokazuju da se na globalnom nivou iskoristi više od 15 milijardi cigareta dnevno. Problem postaje veći kada se uzmu u obzir rezultati jednog istraživanja koji su pokazali da preko 70 odsto pušača opuške cigareta odbacuje u prirodu.
Negativan uticaj koji ovaj otpad ima, ne zadržava se samo na mestu na kojem je odbačen. Ako uzmemo za primer kišu, voda koja natopi cigarete izaziva ispuštanje preko 6.000 toksičnih i kancerogenih materija, a zatim ih svojim daljim tokom kroz zemljište i podzemne vode širi dalje. Štaviše, samo jedan opušak ima sposobnost da kontaminira do pet litara vode. I kako je sve u prirodi povezano, kroz jedan neprekidan ciklus, ove vrlo štetne materije koje završavaju u zemljištu, dospevaju dalje u biljke koje iz tako zagađenog zemljišta uzimaju hranljive materije. Ukoliko se neko ne brine za prirodu, koliko za zdravlje samih ljudi, ovo je dobro objašnjenje kako se čovečanstvu sve vrati kao bumerang, te kroz namirnice koje se dobijaju od biljaka, on unosi u svoj organizam ponovo štetne materije.
Neka druga istraživanja ukazala su na još jedan problem kada je reč o biljkama, a to je da opušci cigareta utiču na sam njihov rast. Eksperiment je bio sledeći – u dve saksije posađeno je seme biljke, a u jednu od njih postavljen je i opušak. Rezultat je pokazao da je u saksiji koja je imala opušak poraslo za 30 odsto manje biljaka (količina), a da su takođe i one koje su uspele da izrastu bile za 30 odsto manje (veličina) u odnosu na one iz zdrave saksije.
Da bi se rešio problem zagađenja ovim otpadom, kompanija EcoButt iz Slovačke, osmislila je način kako da se opušci cigareta recikliraju. Reč je o procesu tokom kojeg se dobija visokokvalitetan proizvod, a koji se koristi u proizvodnji asfaltnih mešavina. Sve počinje od dobre infrastrukture, odnosno posebnih pepeljara koje se postavljaju na javna mesta na kojima pušači često borave. Drugi korak jeste samo sakupljanje za koje je, s obizrom na to da opušci ne spadaju u komunalni otpad, potrebna posebna organizacija. Ovakvo sakupljanje se obavlja jednom do dva puta mesečno.
Kako od opuška do asfalta?
Kompanije je na svom sajtu objavila interesantnu informaciju, da je od 500 ispitanika trećina smatrala da je filter cigarete napravljen od papira, dok je druga trećina rekla da je reč o pamuku. Ipak, ono što se zapravo krije unutar cigarete jeste plastika, odnosno takozvani acetil-celuloze za čiju je razgradnju potrebno oko 15 godina. Upravo je ovo svojstvo ono koje se koristi u proizvodnji njihovog asfalta. Preradom opušaka proizvodi se acelit celulozni granulat, čime se zamenjuje uobičajeni celulozni granulat potreban u procesu stvaranja asfaltne mešavine.
Zahaljujući ovakvoj reciklaži, ne samo da se smanjuje otpad od cigarete, već se čuva i drveće. Naime, celuloza je prirodni polimer koji se nalazi u biljkama, a njegovom modifikacijom dobija se pomenuti materijal.
Gde je Srbija kada je reč o ovom otpadu?
Ulice u gradovima širom naše zemlje prepune su opušaka, štaviše Srbija zauzima jedno od najviših pozicija na globalnom nivou kada je reč o broju pušača. Zbog toga bi ovakvim rešenjima trebalo da pružimo potpunu podršku.
Ipak, naša zemlja takođe može da se pohvali sa idejama za smanjenje otpada od cigareta. Ovom prilikom pomenula bih dve. Pre nekoliko godina, učenici svrljiške srednje škole ,,Dušan Trivunac Dragoš’’, osmislili su biorazgradivi filter za cigarete, koji je napravljen od nebeljene celuloze i koji u sebi sadrži seme biljaka. Takođe, tu je i udruženje roditelja – Naša kuća koja od praznik paklica cigareta proizvodi reciklirani papir. Svi ekološki osvešćeni pušači svoje paklice cigareta mogu da odnesu ovom udruženju.
Katarina Vuinac
