Oporavkom okeana do oporavka planete

Prema najnovijem izveštaju komisije za održivu okeansku ekonomiju, izdvajaju se četiri oblasti koje bi mogle pomoći ekonomskom oporavku u ovom trenutku, ali i u budućnosti, među kojima su i očuvanje mangrovih šuma, dekarbonizacija brodske industrije, smanjenje proizvodnje energije vetra na moru i povećanje održivih proteina iz okeana.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Taioglou)

Očekuje se da će do 2050. godine broj stanovnika planete Zemlje iznositi 10 milijardi. Proizvodnja hrane može zato biti pod velikim pritiskom, te se veruje da bi se poljoprivreda lakše doprinela smanjenju štetnih emisija usled uzgoja domaćih životinja ukoliko bi se zadovoljenje potrebe za proteinima u ljudskoj ishrani nešto više oslonilo na morski svet. Ipak, kao deo ovih investicija bilo bi neophodno ograničiti ribolov zaštićenih vrsta.

Ipak, populacija morkih ekosistema već dugo se nalazi u opasnosti usled prekomornog zagađenja mikroplastikom i otpadom.

Takođe, ulaganjem u održavanje mangrova i močvarnih područja doprinelo bi se apsorpciji ugljen-dioksida i zaštiti obala od poplava i porasta nivoa mora, što su učestale posledice klimatskih promena.

Ove oblasti doprinele bi povraćaj i do 10 puta u odnosu na ulaganje, pri čemu se očekuje i da bi neto doprinosi u narednih 30 godina iznosili oko 8,2 biliona dolara.

Kako su nova istraživanja pokazala da se prag zagrevanja može premašiti već u narednih pet godina, akcije u okeanima u okviru borbe protiv klimatskih promena mogle bi obezbediti smanjenje emisije ugljenika za petinu, što bi pomoglo u održanju ciljeva Pariskog sporazuma.

Koalicija od 14 svetskih lidera, uključujući predstavnike Kanade, Australije, Japana, Norveške, Indonezije, Jamajke i Meksika, usmerena je na razvoj cirkularne ekonomije, i prema izveštaju očekuju udvostručen globalni BDP svetskih okeana, koji sad iznosi od 3,5 do 7 odsto.

Pored toga, istraživači podsećaju da je nedovoljno neprestano se obazirati na posledice koje trpe okeani, među kojima je i trenutni položaj više od trećine korala i morskih sisara kojima preti izumiranje, već i da je potrebno posmatrati okean kao izvor rešenja problema klimatskih promena i trenutnih ekonomskih izazova.

Jelena Cvetić

 

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti