U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u holu zgrade Pokrajinske vlade održana je promotivna konferencija u okviru Interreg-IPA projekta „Očuvanje ključnih životinjskih vrsta panonskih stepa u pograničnom području Mađarske i Srbije“ (PANNONSTEPPES, HUSRB/1602/12/0065).
Konferenciju je otvorila Brankica Tabak, podsekretarka u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine a zatim su sledile prezentacije predstavnika projektnih partnera, koji su predstavili svoje projektne aktivnosti i najnačajnije rezultate koje su postigli u ovoj fazi realizacije.
Konferencija je bila otvorena za sve zainteresovane ljubitelje prirode, upravljače zaštićenih područja, pokrajinske sekretarijate Pokrajinske vlade, kao i stručne i naučne institucije i organizacije koje se bave očuvanjem prirode i koji su želeli da čuju na koji način projekat doprinosi aktivnoj zaštiti pojedinih ključnih vrsta stepskih staništa, kao što je velika droplja (Otis tarda) u Srbiji i stepska šarka (Vipera ursinii rakosiensis) u Mađarskoj.
Pokrajinski sekretarijat je u ovom projektu imao značajnu ulogu i organizovao je niz uspešnih aktivnosti na edukaciji, promociji i razvoju svesti studenata, lokalnih korisnika prostora, lovaca, poljoprivrednika, stočara, kao i predstavnika lokalne vlasti o značaju očuvanja panonskih stepa i za njih karakterističnih vrsta životinja.
Vodeći partner na projektu je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a pored Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine partneri su Lovačko udruženje „Perjanica” i Direkcija Nacionalnog parka „Kiškunšag“ iz Mađarske.
Realizacija projekta započeta je 15. januara 2018. godine i traje do 14. jula 2019. godine.
Ukupan budžet projekta iznosi 287,039.93 evra, od čega su 243.983,93 evra učešće Evropske unije (IPA).
Pokrajinski sekretarijat će i nakon završetka projekta nastaviti sa aktivnostima na unapređenju saradnje svih relevantnih subjekata i sektora na daljem razvoju i uspešnijem očuvanju panonskih stepa, koje su pretrpele drastične promene tokom posledljih decenija i neminovno je njihovo očuvanje ne samo da bi obezbedili opstanak nekih retkih i ugroženih divljih vrsta nego i zbog njihovog neprocenjivog značaja za ruralni razvoj, unapređenje stočarstva, organske proizvodnje i raznih eko-turističkih sadržaja.