Od ribarske mreže do održivog kupaćeg kostima

Kiše tokom prethodnih mesec dana nekako su nam stvorile osećaj da dolazi pogrešno godišnje doba, umesto leta. Ipak, sunce je konačno izvirilo kroz oblake, donevši nam i visoke temperature, stoga je ovo odličan trenutak da otvorimo jednu pravu letnju temu. Bilo da ćete naredne mesece provesti u urbanim područjima, a trenutke za osveženje pronalaziti na gradskim bazenima i kupalištima, bilo da u ruke uzimate pasoš i kofer za tropske destinacije na obali mora ili da živite izvan grada te u blizini imate jezero ili reku, pa čak i sopstveni bazen u dvorištu, verovatno razmišljate i o osveženju vaše kolekcije kupaćih kostima.

Kao i obično, ekologija se ušunjala i u temu odabira kupaćih kostima, a evo i kako.

Jedna karakteristika ovog odevnog predmeta jeste da bude lagan, elastičan uz telo, da ne upija previše vode i brzo se suši. Kako bi se to sve postiglo, kupaći se obično prave od sintetičkih materijala poliamid, mokra likra, poliester, najlon i drugih…

Za temu današnjeg bloga, izdvojila bih jedan od ovih materijala, koji veoma zagađuje mora i okeane, a kojima se toliko radujemo u ovom periodu godine. Naime, proizvodnja najlona  štetno utiče na životnu sredinu, zahtevajući veliku količinu vode a ispuštajući i veliku količinu azot-oksida. Neki podaci pokazuju da je oko 40 odsto plastičnog otpada koji se nalazi u morskim vodama upravo najlon.

Ribarske mreže i linije prave se od najlona, a upravo su one te koje prekrivaju značajan deo morskog dna i time ugrožavaju biodiverzitet. Prisetimo se jednog primera koji je objavio WWF – Na morskom dnu kod havajskog ostrva Oahu, zabeleženo je da je 65 odsto kolonija korala bilo zapetljano u ribarske linije, a da je od tih 65 odsto, čak 80 odsto bilo veoma ugroženo ili uginulo.

Kako je ovde ekologija pronašla svoje mesto?

U borbi protiv zagađenja i iskorišćavanja resursa, iznalaze se metode za reciklažu različitog otpada i zahvaljujući trendu porasta svesti o mogućnosti ponovnog iskorišćenja postojećih resursa, mi danas možemo da govorimo o ekonilu (Econyl). Ova tkanina dobija se reciklažom industrijskog najlonskog otpada, ostataka tkanine i ribarskih mreža iz okeana, a njen kvalitet je potpuno isti. Još jedan plus dobija kada se kaže da ovako dobijena tkanina može iznova da se reciklira.

Kada sam rekla da se smanjuje iskorišćavanje resursa, a time i zagađenje, želela sam da podsetim na to da je za proizvodnju najlona potrebna nafta, čiji je negativan uticaj na prirodu i te kako poznat.

Sve veći broj modnih brendova u svoje proizvode uključuje ekonil, koji može da se nađe i u patikama, a dospeo je i dalje od toga, pa tako za primer imamo automobilsku industriju.

Nadam se da će ova tkanina u što skorijem periodu postati široko dostupna, kako bi nam vreme koje provodimo u prirodi bilo još ugodnije, znajući da pri odabiru odevnih predmeta činimo bolje upravo za nju.

Katarina Vuinac