Dve australijske rudarske kompanije privode kraju dogovor o strateškoj saradnji kako bi, odmah po ukidanju zabrane eksploatacije uranijuma u Švedskoj, zajednički razvile nalazišta u toj zemlji. U središtu njihovih planova nalazi se projekat Hagan, jedan od najvećih nerazvijenih resursa uranijuma na svetu, procenjen na oko 800 miliona funti, uz prateće ležište vanadijuma i potaše.
Tokom decembra 2024. godine predloženo je da se uranijum uvrsti u tzv. koncesione minerale, koji se regulišu Zakonom o mineralima. Smatralo se da bi se tom odlukom omogućilo eksploatisanje uranijumskih nalazišta u Švedskoj, što je u skladu sa energetskom strategijom koja je usmerena na širenje nuklearne energije.
Švedska poseduje šest aktivnih nuklearnih reaktora koji proizvode gotovo trećinu struje u zemlji, zbog čega je uranijum od velike važnosti za energetiku zemlje. Ipak, sav potreban uranijum za nuklearni program – uvozi se, iako se procenjuje da njeno tlo sadrži preko četvrtine dokazanih rezervi uranijuma u Evropi, kako je navodio World Nuclear News.
Pročitajte još:
- Procena nuklearnih elektrana u Holandiji i Sloveniji – Krško će raditi do 2043. godine
- Rumunija dobija mali nuklearni reaktor snage 77 MW: Prvi takav projekat u EU
- Nove smernice politike pravedne energetske tranzicije za region
Švedska je 2018. uvela moratorijum na istraživanje i iskopavanje uranijuma, ali je ipak prošlogodišnja analiza vlade zaključila da bi ukidanje zabrane olakšalo energetsku tranziciju i ojačalo domaći lanac snabdevanja nuklearnim gorivom. Predlog izmena Zakona o mineralima upravo prolazi kroz zakonodavnu proceduru i predviđeno je da se o njemu izjasni parlament početkom 2026.
Ako parlament potvrdi ukidanje zabrane, detaljna terenska ispitivanja na Haganu i drugim lokacijama mogla bi da počnu već 2026, čime bi Švedska, prvi put posle skoro decenije, ponovo otvorila vrata domaćoj proizvodnji uranijuma i ojačala energetsku sigurnosnost.
