Praznici su dani u godini kada se više govori o hrani i obično želimo da naše trpeze budu bogatije, a naročito tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Novo istraživanje koje je objavio Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), moglo bi da pomogne da tokom narednih praznika trpeze postanu održivije za našu planetu.
Pronaći balans između ukusnih specijaliteta kojima se radujemo i činjenice da su sistemi ishrane odgovorni za oko 30 odsto emisija gasova staklene bašte koje stvara čovek, od čega proizvodi životinjskog porekla čine oko 60 odsto ovih emisija, a predviđanja su da bi proizvodnja mesa mogla da poraste za 50 odsto do 2050. godine.
Ovakve prakse osim što utiču negativno na klimatske promene, zagađuju vazduh i vodu, a doprinose gubitku biodiverziteta i degradaciji zemljišta, kao i gubljenju njegovih hranljivih materija.
Istraživanja su pokazala da visok unos crvenog i prerađenog mesa povećava rizik od gojaznosti i nezaraznih bolesti. Pored toga, neki sistemi proizvodnje namirnica od stoke povezani su sa povećanim rizikom od zoonotksih bolesti, kao i sa rastućim problemom u vezi sa rezistencijom na antimikrobne lekove.
Pročitajte još:
- DA LI BISTE PROBALI SLADOLED OD PLASTIKE
- ŠTAMPANA HRANA – BUDUĆNOST LJUDSKE ISHRANE?
- DA LI BISTE PROBALI HRANU OD VAZDUHA?
Izveštaj pod nazivom Šta se kuva? (eng What’s cooking?) bavi se ekološkim, zdravstvenih i socijalnim pitanjima kao i dobrobiti životinja, uz usvajanje novih alternativnih namirnica mesu i mlečnim proizvodima.
Fokus je na tri vrste alternativa:
- Novi proizvodi na bazi biljaka, napravljeni od biljnih proteina kao što su soja, pasulj ili grašak, uz to kombinovani sa mastima, vitaminima, mineralima i vodom
- Uzgojeno meso, kao pravo mesto stvoreno iz ćelija životinja koje su uzgajane u bioreaktorima
- Proizvodi dobijeni fermentacijom, uključujući proizvode dobijene fermentacijom biomase, koji su zapravo proteinima bogate namirnice dobijene koripćenjem brzog rasta mikroorganizama koji su ujedno osnovni sastojci, kao i proizvode dobijene preciznom fermentacijom, koji koriste mikroorganizme za proizvodnju sastojaka, uključujući određene proteine, ukuse, vitamine i masti, koji se dodaju završnom prehrambenom proizvodu
Visoke emisije naročito dolaze iz uzgajanja govedine, uzimajući u obzir to da krave tokom varenja hrane proizvode metan, gas sa efektom staklene bašte koji se značajno opasniji od ugljen-dioksida. Iako su ponuđena alternativna rešenja potencijalno održivija, potrebna su dodatna istraživanja i njihovo unapređenje.
Primera radi, uzgojeno meso nastalo iz ćelija životinja zahteva korišćenje velikih količina energije, zbog čega takva energija mora da bude niskougljenična kako bi se ostvario cilj. Još jedan primer jesu biljne namirnice koje su povezane sa smanjenim rizicima od nezaraznih bolesti i drugih zdravstvenih problema. Međutim, da bi bile takve one moraju da budu minimalno prerađene, a i dalje se novi biljni proizvodi značajno prerađuju uz dodatak velikih količina soli, ali ono što je dobro, jeste da postoje mogućnosti da potreba za preradom bude značajno smanjena. Iako uzgajano meso iz ćelija životinja za sada zahteva korišćenje životinja u prehrambenim sistema, u izveštaju se navodi da je reč o mnogo manjem broju, a radi se i dalje na pronalaženju načina za dodatna smanjenja.
Kako bi se smanjile emisije u sektoru stočarstva, potrebni su veliki napori kao što je ulaganje u manje farme i regenerativno stočarstvo. Mnoge države među kojima su Kina, Brazil, Evropska unija, Indija, Sjedinjene Države i druge, investirale su u proizvodnju novih alternativama proizvodima životinjskog porekla. Kako bi se dalje pospešila alternativna rešenja važna je podrška vlada kroz pružanje finansijske podrške istraživanjima, podsticanje međunarodne saradnje ali i kroz razvoj regulatornih okvira.
Tri su faktora od kojih zavisi hoće li ovakvi proizvodi biti prihvaćeni. Prvi jeste cena, koja je i dalje viša u odnosu na konvencionalne proizvode životnjskog porekla. Kao drugi izdvaja se nepoverenje koje postoji kada je reč o ukusu ovakvih proizvoda. Na trećem mestu, ali ne i najmanje važnom ostaje kulturološki faktor.
Katarina Vuinac
