Nova superbela boja odbija 95,5 odsto sunčeve svetlosti i mogla bi da zameni klima-uređaje

Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici su napravili novu superbelu boju koja odbija 95,5 odsto sunčeve svetlosti koja padne na nju, pa zbog toga nova akrilna boja, koju je razvio Univerzitet Perdu, ostaje hladnija od okoline i tokom dana i tokom noći.

Tim sa univerziteta napravio je farbu koristeći kalcijum-karbonat, umesto uobičajenih titanijum-dioksid čestica, kako bi skoro u potpunosti smanjio apsorbciju ultraljubičaste svetlosti.

Stručnjaci kažu da bi nova boja mogla da se koristi da održava građevine hladnije na prirodan način, umesto korišćenjem klima-uređaja koji doprinose globalnom zagrevanju.

Šiulin Ruan, profesor na školi za mehaničko inženjerstvo Univerziteta Perdu, zajedno sa saradnicima je tokom testiranja nove akrilne boje ustanovio da je ona noću ostajala 10 stepeni Celzijusa hladnija od okoline, dok je danju kada je Sunce bile u zenitu bila najmanje 1,7 stepeni hladnija.

Druge slične bele boje odbijaju između 80 i 90 odsto svetlosti i ne mogu da budu hladnije od spoljne temperature.

Akrilna boja na bazi kalcijum-karbonata postigla je bolje rezultate od svih komercijalnih boja koje su isprobali, navodi se u studiji objavljenoj u Cell Reports Physical Science.

„Naša farba je kompatibilna sa proizvodnim procesom uobičajenih komercijalnih farbi, a cena joj je uporediva, pa čak i niža. Ključ je da osiguramo njenu dugoročnu pouzdanost kako bi počela da se koristi“, kaže Ruan.

Zamena za klima-uređaje

Nova boja ima brojne primene. Primera radi, može da se koristi na spoljnim telekomunikacionim opremama da bi sprečila njihovo pregrevanje.

Umesto da se objekti zagrevaju pod sunčevom svetlošću, premazani ovom bojom mogli bi da ostanu hladniji od spoljne temperature, čak i pod direktnom svetlošću.

To otvara mogućnost energetski efikasnog načina kontrolisanja temperature unutar zgrada.

Leti mnoge zgrade zavise od klima-uređaja za izbacivanje vrućine iz unutrašnjosti zgrade u spoljnu sredinu. Za taj proces se koristi dodatna energija, što povećava njenu potrošnju, a moderni gradovi su zbog toga postali „užarena ostrva“.

Čitav proces pogoršava globalno zagrevanje.

Još od 70-ih godina naučnici pokušavaju da pronađu način da reflektuju dovoljno sunčevih zraka tako da pasivno hlađenje postane efikasnije od aktivnog korišćenja klima-uređaja, a nova farba bi mogla da postane rešenje.

Izvor: RTS

 

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti