Vodostaj Dunava počeo je da raste, a iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda prestali su da upozoravaju na nizak plovidbeni nivo. Ipak, on i dalje otežava plovidbu baržama koje prenose daleko manje tereta od svog punog kapaciteta.
I u Hidroelektrani „Đerdap“ kažu – ovo je po dotoku vode najgori oktobar otkad rade, što je prouzrokovalo smanjenje u proizvodnji struje za 20 odsto. Ova godina će ostati zabeležena po najnižem dotoku vode, odmah iza 2003.
Od -3 koliko je iznosio, vodostaj se popeo na 39 centimetara. U RHMZ-u navode da su do porasta nivoa vode dovele obilne padavine u zemljama kroz koje Dunav protiče. Da je sada lakše, ali i dalje ne bez problema, dodaju u Lučkoj kapetaniji.
„U prethodnom periodu kada je vodostaj bio niži i ispod nule, a i sada je na nekim deonicama tako, pored toga što ima dubine i što se plovni put kod nas odlično održava, imamo problema sa širinom“, kaže Boris Oreb iz Lučke kapetanije Novi Sad.
Tako brodovi, na primer, ne mogu istovremeno prevoziti više barži, niti barže mogu poneti robu u punom kapacitetu.
„Vi sad imate situacije gde brodovi koji nose između 800 i 1300 tona, a imate i URSU koja tovari 4500 i 5000 tona, jednostavno ne mogu da plove“, kaže Dragan Panjković iz Luke Novi Sad.
Tako u Luci Novi Sad, gde kamioni obično čekaju u redu na istovar, radnici sada čekaju njih. Dragan objašnjava da je nivo vode pre dva dana bio još niži, te da će ih nizak vodostaj koštati. Biće srećni ako godinu završe sa pretovarenih 750 hiljada tona robe, za razliku od blizu milion i 200 hiljada koliki im je maksimum.
„To je fabrika pod otvorenim nebom. Znači, vremenski uslovi ovde diktiraju šta će da se radi i kako će da se radi. Prvo, cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu je bila jedan od parametara koji nije dozvoljavao učestali izvoz ili uvoz, e sada niska voda je dovela do toga da mi praktično tri meseca tavorimo“, dodaje Panjković.
Izvor: N1
