Podzemne vode su vode koje se sakupljaju ili teku ispod površine zemlje, ispunjavajući prostore u zemljištu, sedimentu i stenama. Sakuplja se od kiše i topljenja snega i leda, i izvor je za vodonosne slojeve, izvore i bunare.
Podzemne vode igraju vitalnu ulogu u ekosistemima i od suštinskog su značaja za ljudsku, poljoprivrednu i industrijsku upotrebu. Koriste se kao voda za piće – ključni izvor u mnogim regionima širom sveta, ponekad i jedini izvor sveže vode. Značajan su izvor za navodnjavanje u poljoprivredi, pomažući u uzgoju useva koji hrane milijarde ljudi širom sveta. Pomažu u održavanju nivoa vode u jezerima, rekama i močvarama, igrajući ključnu ulogu u očuvanju ekosistema i biodiverziteta. U periodima suše, podzemne vode služe kao tampon zona, obezbeđujući vodu kada izvori površinske vode budu iscrpljeni.
Uprkos značaju, prekomerna eksploatacija i zagađenje ugrožavaju održivost ovog dragocenog resursa. Od vitalnog je značaja odgovorno upravljati resursima podzemnih voda kako bi se osigurala njihova dostupnost.
Pročitajte još:
- IZVEŠTAJ O KVALITETU EVROPSKIH VODENIH POVRŠINA
- OKO PAKLENIH OSTRVA NESTAJU POSIDONIJE
- JUŽNI POL – SADA LEDENO PROSTRANSTVO, NEKADA TROPSKA PRAŠUMA
Heroj slatkovodnih resursa – podzemne vode, igraju sve važniju ulogu u ekonomiji, obezbeđivanju snabdevanja hranom, podržavanju privrednog razvoja i prilagođavanju klimatskim promenama. Međutim, uzimanje zdravo za gotovo ugrožava njegovu dugoročnu održivost i značajne prednosti koje nudi, posebno u vremenima suše i rastućeg pritiska na sisteme hrane i vodosnabdevanje.
Novi izveštaj Svetske banke pod nazivom „Skriveno bogatstvo nacija: Ekonomija podzemnih voda u vreme klimatskih promena“ istražuje ekonomsku vrednost podzemnih voda.
Podzemne vode: potcenjena imovina
Imaju poseban značaj za poljoprivredni sektor, ublažavajući do polovine gubitaka u produktivnosti zbog nepredvidivih padavina. Milioni farmera zavise od navodnjavanja podzemnim vodama kako bi opstala proizvodnja 40 odsto svetskih useva, uključujući veliki deo osnovnih useva kao što su pirinač i pšenica.
Međutim, uprkos njenom značaju, postoji očigledan jaz u sistematskom istraživanju ekonomskog značaja podzemnih voda. Ovaj nedostatak razumevanja doveo je do njegovog sveopšteg potcenjivanja i preterane eksploatacije, što izveštaj ima za cilj da ispravi pružanjem novih podataka i uvida.
Upravljanje podzemnim vodama
Održivost ovog vitalnog resursa je ugrožena zbog prekomerne upotrebe u nekim regionima i nedovoljne upotrebe u drugim. U oblastima poput Bliskog istoka i južne Azije, do 92 odsto vodonosnih slojeva pokazuje znake iscrpljivanja. Preterano oslanjanje na podzemne vode u ovim regionima bilo je unosno, pružajući prednost u poljoprivredi ali ova korist se smanjuje kako se resursi iscrpljuju. Više od 80 odsto velikih gradova na Bliskom istoku, Južnoj Aziji i Centralnoj Aziji se oslanja na podzemne vode kao njihov glavni izvor. U podsaharskoj Africi, oko 44 procenta stanovništvo se za piće oslanja na podzemne vode.
Nasuprot tome, podzemne vode podsaharske Afrike su nedovoljno iskorišćene. Za 255 miliona ljudi pogođenih siromaštvom koji žive u regionima sa plitkim podzemnim vodama koje se mogu proširiti, njihova odgovorna upotreba bi mogla da poboljša poljoprivrednu produktivnost i podstakne razvoj.
Hitan poziv za davanje prioriteta podzemnim vodama
Izveštaj Svetske banke hitno poziva na promenu politike kako bi se dao prioritet podzemnim vodama, usklađujući privatne i društvene troškove njihovog korišćenja. Podešavanjem ciljanih politika i reformi subvencija, vlade mogu sprečiti prekomernu eksploataciju i degradaciju resursa podzemnih voda i njihovih zavisnih ekosistema.
Primer za to leži u 635 milijardi dolara godišnje potrošenih na podršku poljoprivrede. Uključujući poljoprivredne politike osetljive na podzemne vode, ova podrška može doprineti održivom upravljanju resursima. Sa opadanjem cene solarne energije i guranjem ka čistoj energiji, postoji mogućnost da se upravljanje podzemnim vodama integriše u zelene politike, institucije i investicije.
Međutim, kreatori politike moraju da budu oprezni, jer bi lakši pristup pristupačnoj tehnologiji solarne energije mogao dovesti do povećanog korišćenja podzemnih voda za navodnjavanje i vodosnabdevanje, povećavajući rizik od prekomerne eksploatacije.
Prilagođavanje politika datom kontekstu
Okolnosti svake nacije moraju voditi njihovu politiku upravljanja podzemnim vodama. Na primer, regioni kao što je podsaharska Afrika gde se podzemne vode nedovoljno koriste treba da se fokusiraju na poboljšanje znanja o resursima i davanje prioriteta održivom razvoju lokalnih plitkih vodonosnih slojeva. Ovo bi podržalo navodnjavanje, poboljšalo sigurnost hrane i pomoglo u ublažavanju klimatskih šokova.
Umereni korisnici podzemnih voda kao što su Kambodža, Nikaragva i veći deo istočne Evrope treba da bolje razumeju vrednost imovine kako bi se očuvao njen kvalitet i održivost.
S druge strane, regioni koji prekomerno eksploatišu podzemne vode, kao što su Južna Azija, Bliski istok i Severna Afrika, zahtevaju programe koji unapređuju nekonvencionalne izvore vode, skladištenje površinske vode i upravljanje potražnjom.
Energetski portal
