Redovna Skupština udruženja „Sačuvajmo pčele“ održana je 23. marta u Jagodini. Udruženje je pre određenog vremena pokrenulo akciju promene pravilnika o obeležavanju pčelinjih društava-zajednica i pčelinjaka. Zahtev Komori veterinara je uveliko spreman za dostavu upravo na inicijativu samih veterinara, a posebno zamenika predsednika „Sačuvajmo pčele“, Anastasije Handziske iz Novog Sada. U samom zahtevu-dopisu stavljen je akcenat na određene delove postojećeg pravilnika koji ne omogućavaju pčelaru zamenu dotrajale, polomljene pločice na košnici već se obeležavanje u ovakvim slučajevima svodi na odjavu postojećeg društva kao uginulog, a zatim prijavu novog društva što pčelara dovodi u situaciju kupovine nove pločice i izlaganje trošku, a za situaciju za koju nema nikakvu odgovornost niti je sam uticao na dotrajalost plastične pločice.
Ono što je pčelarima od neprocenjive dragocenosti, a što postojeći pravilnik onemogućava, je mogućnost monitoringa zimskih i drugih gubitaka pčelinjih zajednica. Zbog trenutnog načina obeležavanja košnica i pčelinjaka, prema sopstvenim tvrdnjama, oni su potpuno hendikepirani u sprovođenju ozbiljnijih studija i stvaranju realne slike o broju pčelinjih zajednica u Srbiji.
Iako smo svetska sila po broju košnica, količina prinosa po pčelinjem društvu je u našoj zemlji spuštena sa maksimalnih deset kilograma po zajednici na rang nekih afričkih zemalja koja su skoro potpuno bez razvijene flore. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2017. godine bilo 849 hiljada pčelinjih društava, a proizvedeno je 7014 tona meda. S druge strane, Uprava za veterinu je iste godine zabeležila više od 1.2 miliona pčelinjih zajednica, što je razlika u broju od skoro 400 hiljada.
„Sve ovo dovodi do potpune negacije stanja stvari na terenu. Ako poslednjih godina beležimo masovno trovanje pčela pesticidima usled nelegalno tretiranim semenom suncokreta i uljane repice neonikotinoidima, ako se u pčelarskim grupama na društvenim mrežama otvoreno govori o zimskim gubicima koji se u zvaničnim izveštajima Uprave za veterinu ne pojavljuju, onda je pravi trenutak da nešto promenimo“, saopštilo je udruženje.
Pčelari smatraju da je Pravilnik o obeležavanju pčelinjaka i pčelinjih društava potpuno obesmišljen onog trenutka kada je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da subvencije po pčelinjoj zajednici budu ograničenog karaktera, pa tako aktuelni pravilnik predviđa isplatu subvencija po pčelinjoj zajednici svim pčelarima sa minimalnih 30, a maksimalnih 200 pčelinjih zajednica.
Pročitajte još:
Udruženje „Sačuvajmo pčele“ je za navedene probleme predložilo i rešenja.
Prva predložena mera je da se pčelinjaci obeležavaju jedinstvenom tablom A4 formata na kome bi bili ispisani svi potrebni podaci propisani postojećim zakonom. Udruženje predlaže i da aktivni nadzor veterinara ostane nepromenjen u protokolnom, praktičnom i finansijskom delu, osim u načinu obeležavanja što olakšava rad veterinarima i ukida im onaj procentualni deo finansija od cene pločica koji im se plaća za ugradnju na košnice. Takav način obeležavanja od strane veterinara posebno nije zaživeo, jer poslednjih šest godina pčelari sami kače pločice na svojim košnicama što pravilnik o obeležavanju ne propisuje. Sa druge strane, postoje i opravdani razlozi veterinara koji u ovom tehničkom delu ne učestvuju iz straha od pčelinjeg uboda, postojeće alergije na pčelinji otrov, nepristupačnosti prilaska određenim lokacijama pčelinjaka i slično.
Udruženje „Sačuvajmo pčele“ je pozvalo sva ostala udruženja pčelara koja se slažu sa predloženim načinom obeležavanja da svojim pečatom i potpisom na budućem zajedničkom zvaničnom dopisu Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu i ostalim nadležnim organima potpomognu pripremljen zahtev-predlog.
Skupština je zaključila i da je neophodna digitalna transformacija rada svih udruženja.
„Digitalna transformacija podrazumeva da u saradnji sa koalicionim partnerima napravimo zajedničku bazu podataka svih članova. Ona iziskuje veću propagandu i zalaganje predsednika i članova udruženja koji poznaju rad na računaru. Svi oni će biti u obavezi da prenesu deo znanja i pomognu članovima koji u tome nisu vični. Opšte poznato je da je pčelarstvo poljoprivredna grana, a da je populacija pčelara starije dobi. Elektronski način komunikacije i smernice potpune digitalizacije funkcionisanja celokupnog društva naše zemlje iziskuje da udruženje „Sačuvajmo pčele“ na vreme pristupi digitalnoj transformaciji“, stoji u saopštenju.
Digitalizacija ne ukida održavanje Skupštine na dosadašnji način već omogućuje još jedan način funkcionisanja, te ukida uslovljavanje funkcionisanja članstva i organa na obaveznost okupljanja. Digitalna transformacija u potpunosti omogućuje ispunjavanje pravnih normi rada udruženja i njegovih organa.
