Da li kao i ja uhvatite sebe da u toku filma ili serije ne možete da procesuirate scene u kojima veća grupa ljudi na okupu ne nosi maske na licu i nije na „fizičkoj“ udaljenosti? Meni bukvalno dođe da uskočim u ekran i razdvojim ih. „New normal“ je u tolikoj meri prožeo moj život da mi „old“ deluje nepojmljivo. Ova godina je u potpunosti uzdrmala temelje naše nekadašnje svakodnevice i okrenula nas naopačke, a razloga je mnogo više od zloglasnog virusa. Više ništa ne deluje neočekivano, pa čak ni zombi apokalipsa kako su pojedini mediji nazvali nedavna dešavanja u Danskoj. Uprkos tome što bi nam svima bilo drago da se iza senzacionalizma krije obični maskenbal ili nešto slično, stvari nisu toliko naivne. No, da krenemo od početka…
Danska je najveći proizvođač krzna i kože nerčeva na svetu sa neverovatnim udelom od 40 odsto tom tržištu. Zemlju je tokom oktobra uzdrmala pojava mutiranog oblika virusa KOVID-19 koji ove životinje prenose na ljude. Njime je bilo zaraženo dvanaestoro osoba.
U strahu od daljeg širenja nove infekcije i potencijalnom podrivanju naučnih napora da pronađu vakcinu za koronavirus, vlasti su naložile usmrćivanje 17 miliona nerčeva, što je naravno nije naišlo na odobravanje javnosti, a pogotovo aktivista za zaštitu prava životinja. Ovo nije prvi put da su ove krznašice masovno stradale u jeku trenutne pandemije s ciljem navodne zaštite zdravlja ljudi. Španci su u julu s istim motivom uništili 93.000 jedinki.
Ubijanje gotovo svih danskih nerčeva, koje su obavljali farmeri uz pomoć službenika policije i vojske, ocenjeno je kao nezakonito, te je ministar hrane i poljoprivrede Mogens Jensen priznao grešku i nedavno podneo ostavku na svoje mesto u vladi.
Međutim, neće ga samo savest progoniti, već i tela uginulih životinja koja su se „izdigla“ iz podzemlja. Usled gasova koji nastaju tokom raspadanja, životinje sahranjene u masovnoj grobnici na vojnom poligonu na Jitlandu pojavile su se na površini zemlje.
Mesta sahranjivanja su još jedan u nizu problema u vezi sa ovim slučajem s obzirom na to da se nalaze u blizini jezera za kupanje i izvora pijaća vode, te se rodila zabrinutost oko potencijalnog zagađenja.
Nerčevi predstavljaju vrstu malih zveri iz porodice kuna (lat. Mustelidae) poreklom iz Severne Amerike. Oni se širom planete odgajaju na životinjskim farmama radi razmnožavanja i korišćenja njihovog krzna u modnoj industriji. Zajedno sa drugim vrstama koje se odgajaju u istu svrhu, nerčevi se svrstavaju u tzv. krznašice. Status autohtonih populacija u divljini je povoljan i stabilan. Nerčevi se van svog autohtonog areala smatraju izrazito invazivnom vrstom, čija pojava nije dobrodošla s aspekta očuvanja prirode. U Evropisu ove životinje uspele da se nasele i ustale svoje prisustvo najpre u zemljama Fenoskandije i baltičkim zemljama, a u ostalom delu Evrope se sreću ređe i u manjem broju. Kod nas je prvi i poslednji put zvanično zabeležena jedna jedinka 1974. godine u okolini Pančeva. Pretpostavlja se da je odbegla s farme koja je nekada postojala u Pančevačkom ritu, a taj jedini dokazni primerak se čuva u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.
Nerčevi u zarobljeništvu predstavljaju poludomestifikovane životinje koje su na farmama podvrgnute veštačkoj selekciji radi dobijanja različite boje i bogatijeg krzna. Poznati su još kao američke vidrice ili vizoni.
Iako u svetlu opisanih događaja situacija za krznašice deluje prilično sumorno, a i ovogodišnji Međunarodni dan borbe protiv trgovine krznom je pao na Black Friday, nije sve tako crno. Danska zadruga krznara Kopenhagen Fur stavlja katanac. Kopenhagen Fur je najveća aukcijska kuća za krzno.
U nadi da neće da se povampiri,
Jelena Kozbašić
