U ambicioznom nastojanju ka održivosti, Savezna vlada Nemačke je predložila reviziju Zakona o energiji zgrada. Prema ovom predlogu, od 2024. godine svaki novoinstalisani sistem grejanja treba da radi na najmanje 65 odsto obnovljive energije. Iako ovaj potez stavlja Nemačku, zajedno sa Francuskom, Norveškom, Švedskom, Danskom, Austrijom, Češkom Republikom i Poljskom, na čelo klimatskih akcija, visoki početni troškovi ovih sistema izazvali su debatu.
Prelazak na sisteme grejanja na obnovljive izvore energije dolazi sa početnim troškovima, jer se procenjuje da ugradnja toplotnih pumpi košta više od 20.000 evra, skoro duplo skuplje od konvencionalnih sistema. Fokus kontroverze bio je na teretu ovih troškova na vlasnike kuća i stanare. Međutim, nemačka vlada tvrdi da će uprkos većoj početnoj ceni, dugoročni operativni troškovi ovih klimatski prihvatljivih sistema biti znatno niži zbog povećane efikasnosti i rasta cena CO2.
Pročitajte još:
- TOPLOTNE PUMPE – SIGURNO REŠENJE ZA UŠTEDU
- NETO NULTE EMISIJE: ŠTA JE TO, I ZAŠTO NAM JE NEOPHODNO?
- TOPLOTNE PUMPE – SIGURNO REŠENJE ZA UŠTEDU
Da bi zaštitila potrošače od visokih početnih troškova, vlada razmatra subvencije kako bi ublažila tranziciju. Predlozi obuhvataju pokrivanje od 25 do 40 odsto troškova u zavisnosti od prihoda, a do 80 odsto za određene demografske grupe. Pored toga, vlasnici kuća stariji od 80 godina ili oni koji primaju socijalna davanja biće izuzeti od zamene pokvarenih sistema grejanja sa obnovljivim. Detalji ovih subvencija, međutim, tek treba da budu finalizovani.
U međuvremenu, glavna tačka debate je uključivanje sistema grejanja „spremnih za vodonik“. Kritičari tvrde da su ovi sistemi veoma neefikasni u poređenju sa toplotnim pumpama, i stoga mogu dovesti do većih troškova za one koji ih instaliraju. Nekoliko studija je zaključilo da je malo verovatno da će vodonik igrati značajnu ulogu u grejanju zbog velike količine obnovljive energije potrebne za njegovu proizvodnju.
Nacrt zakona, sa kojim se složila vladina vlada, još treba da prođe u nemačkom parlamentu, a predlog je naišao na kritike nekoliko političkih partija. Uprkos kontroverzi, kancelar Olaf Šolc je nagovestio da ne očekuje nikakve suštinske promene planova. Vlada se nada da će zakon usvojiti pre letnje pauze u parlamentu u julu i avgustu, ali opozicione stranke su predložile odlaganje do jeseni.
Ambiciozni prelazak na grejanje pogodno za klimu, iako je još uvek u toku debate, naglašava posvećenost Nemačke energetskom suverenitetu i ekološkoj održivosti. Međutim, ostaje izazov u balansiranju težnje za zelenom energijom sa ekonomskim uticajem na vlasnike kuća i stanare.
Energetski portal
