Grupa operatera gasne mreže u Nemačkoj predstavila je planove za završetak izgradnje glavne nemačke transportne mreže za vodonik do 2032. godine, iako je vlada pokazala malo interesovanja za finansiranje.
Nemačka industrija troši 55 teravat-sati (TVh) vodonika godišnje – većina se proizvodi putem procesa koji intenzivno crpe ugljenik i koji doprinose globalnom zagrevanju.
Vlada procenjuje da će se do 2030. godine potražnja za vodonikom u proizvodnji čelika i u hemijskim procesima udvostručiti na skoro 110 TVh.
Ipak, uz odgovarajuću obradu i „zelenu struju“ (vetar ili sunce), on bi trebalo da se pretvori u zeleni vodonik, koji je ekološki prihvatljiviji od fosilnih goriva. U Nemačkoj za sada nema mnogo „zelenog“ vodonika, ali je on sve popularniji i sve traženiji.
Ali odakle dolazi vodonik i kako će se transportovati?
Prema planu koji su izneli nemački operateri na gasnoj mreži, veliki deo vodonika bi mogao da se uveze iz Holandije i Norveške, dok će sever Nemačke koji je bogat obnovljivim izvorima energije obezbediti domaće izvore.
„Prva faza je planiranje jezgra vodonične mreže – ‘vodiničkih autoputeva’ „, navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije i klimatskih akcija.
PROČITAJTE JOŠ:
- OTVARANJE BANKE VODONIKA U EU
- NACIONALNA STRATEGIJA SAD-A ZA ČIST VODONIK
- VODONIK – PROBLEMI OKO TERMINOLOGIJE I IZAZOVI SKLADIŠTENJA
Duplo od planirane dužine mreže
Ovaj ambiciozni plan je želja Nemačke da stvori industriju vodonika. 2020. godine predviđena je vodonična mreža dužine 6.000 kilometara koja se sastoji od 90 odsto prenamenjene gasne infrastrukture.
Danas se dužina te mreže proteže tako da je skoro udvostručila početnu viziju – sa cevovodima vodonika koji bi pokrivali polovinu Nemačke, iako operateri procenjuju da će konačna dužina biti skraćena zbog optimizacije.
Međutim, nemačka vlada nije raspoložena za finansiranje projekta.
“Nemačka vlada sledi cilj razvoja vodoničnog jezgra u privatnom sektoru, koji će se finansirati putem mrežnih naknada“, dodaje ministarstvo.
Umesto toga, za finansiranje infrastrukture trebalo bi da se koriste “tarife za mrežu“ širom zemlje, čiji su detalji predmet razgovora između ministarstva finansija i kancelarije nemačkog kancelara.
“Pravno regulisanje modela finansiranja je centralni preduslov“, naglašava Goßmann.
Podela na istok-zapad
Kao i većina nemačkih grafikona, mapa vodoničnog autoputa pokazuje oštru podelu između zapadne i istočne Nemačke.
Dok se očekuje da će industrijska središta oko Bremena i Dizeldorfa biti domaćini pravog super-klastera vodonika (Superklasteri predstavljaju globalno dokazane modele zajedničkog rada i razvoja), istok će možda morati delimično da se osloni na novoizgrađene cevovode – koji su daleko od garantovanih – i neku prenamenjenu infrastrukturu koja je nekada transportovala ruski gas .
“Jedna cev OPAL/EUGAL gasovoda će biti prenamenjena sa gasa na vodonik“, rekao je Majkl Kelner, državni sekretar ministarstva. Gasovod koji je nekada povezivao Severni tok 1 prenosio bi “zelenu energiju“ u centralnu i južnu Nemačku, objasnio je Kelner.
Šta su sledeći koraci?
Mreža vodonika je daleko od postavljanja kamena temeljca – do sada je osim pitanja finansiranja, otvorena dvonedeljna procedura konsultacija pre nego što operateri gasne mreže nastave sa radom na jesen.
U međuvremenu, potencijalna industrija vodonika sa nestrpljenjem iščekuje rekonstrukciju nemačke strategije vodonika, koja se očekuje do sredine jula.
Ipak, jedan ključni problem ostaje nerešen: kako preći sa fosilnog gasa na vodonik. Kompanije iz ove industrije ističu da su uložile stotine milijardi evra u postojeću mrežu i spremni su da se pobune protiv bilo kakvog pritiska na planove za razgradnju iste (mreže za prenos gasa).
Pomoć može doći iz Brisela, gde pregovori o novoj direktivi o tržištu gasa mogu stvoriti okvir za razgradnju gasnih mreža, u zavisnosti od ishoda pregovora.
Izvor: EURACTIV
