Konstatno smo izloženi nizu hemikalija koje u životnu sredinu dospevaju iz industrije, termoeletrana na fosilna goriva i saobraćaja.
U dodir sa opasnim materijama dolazimo kroz vodu, vazduh i hranu, ali su koncentracije tih hemikalija uglavnom zanemarljive da bi predstavljale veliku pretnju po ljudsko zdravlje. Međutim, naučnici upozoravaju da ne treba da govorimo o uticaju pojedinačnih jedinjenja na naš organizam, već pre o mešavini hemikalija koje mogu ostaviti trajne posledice.
Brojna istraživanja ukazuju na to da kontinuirana izloženost pojedinim hemikalijama izaziva poremećaj rada endokrinog sistema, a nedavno im se pridružila i studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Upsali.
Švedski stručnjaci utvrdili su vezu između hemikalija pronađenih u krvi i urinu trudnica i kasnog razvoja govora kod dece do 30 meseci starosti. Hemikalije su identifikovane kao ftalati koji se dodaju plastici radi omekšavanja, bisfenol A koji ima svojstvo hormona i druga jedinjenja poreklom iz industrije.
Pročitajte još:
Ove hemikalije ometaju pravilan rad hormona i mogu izazvati intelektualni poremećaj i autizam kod dece, stoju u studiji objavljenoj na sajtu Univerziteta u Upsali.
„Otkrili smo da mešavina remeti regulaciju gena povezanih sa autizmom, ometa diferencijaciju neurona i menja funkciju tiroidnih hormona u nervnom tkivu“, kaže glavni istraživač Đuzepe Testa.
Profesorka fiziologije i endokrinologije u Prirodnjačkom muzeju u Parizu Barbara Demeneik objašnjava da su optimalni nivoi hormona štitne žlezde majke potrebni u ranoj trudnoći za rast i razvoj mozga deteta, te da ne iznenađuje odloženi razvoj govora kao posledica prenatalnog izlaganja hemikalijama.
Naučnici se sada zalažu za drugačiji pristup proceni rizika od hemikalija tokom trudnoće, naglašavajući da nije dovoljno u obzir uzeti podjedinačna jedinjenja, već da se moraju meriti i pratiti mešavine hemikalija koje dokazano utiču na razvoj ploda.
Milena Maglovski
