U svetlu rastućih izazova klimatskih promena i energetske krize, evropske zemlje preispituju svoje energetske politike. Mađarska, koja se ponosi značajnim smanjenjem emisije gasova staklene bašte i ambicijom postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, suočava se s imperativima zelene tranzicije. O ekološkim ciljevima, planovima za održivu budućnost i saradnji sa Srbijom za Magazin Energetskog portala govorio je Jožef Zoltan Mađar, ambasador Mađarske u Srbiji.
Kako energetska tranzicija utiče na Mađarsku, koja se nalazi na 33. mestu na EPI listi (Indeks ekoloških performansi) među 180 zemalja?
– Mađarska je 2023. godine bila 95. zemlja u svetu po broju stanovnika, ali je zauzela 33. mesto na osnovu EPI indeksa izvoznog potencijala na globalnom nivou. U poređenju sa 1990. godinom, smanjili smo emisiju gasova staklene bašte za 43 odsto, čime smo ispunili obavezu od 40 odsto do 2030. U poslednjih pet godina izvoz Mađarske je porastao tri puta u odnosu na prethodnih 15 godina, a pouzdana i čista energija je od suštinskog značaja za ekonomiju. Naša zemlja je jedna od najotvorenijih ekonomija na svetu i, poput Srbije, kontinentalna je zemlja bez izlaza na more. Međutim, epidemija koronavirusa uticala je na lance snabdevanja, dok je eskalacija sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku ukazala na osetljivost konkurentnosti i energetske bezbednosti Evropske unije. U Evropi ne možemo realno računati na ekonomske i demografske planove usvojene krajem prošle decenije. Obezbeđivanje izvora energije po niskim cenama najvažnije je za našu konkurentnost i za mađarski narod. Pošto su ekonomske strategije značajno povezane sa energetskim i klimatskim ciljevima, vlada Mađarske je početkom ove jeseni redizajnirala svoj Nacionalni energetski i klimatski plan iz 2020. godine, koji će uskoro podneti Evropskoj komisiji.
U FOKUSU:
- „Metanci“ – pobednički projekat za održivi razvoj
- Veštačka koža napravljena od piva menja svet mode
- Kako biljke čiste životnu sredinu od štetnih supstanci
Da li je zelena tranzicija važna za Mađarsku kao zemlju koja predsedava Savetu Evropske unije?
– U svojstvu predsedavanja Savetom Evropske unije u drugoj polovini 2024. godine, naš prvi prioritet je jačanje konkurentnosti usvajanjem novog pakta o konkurentnosti još u ovom semestru. Smatramo da je zelena tranzicija važna, ali ona ne bi trebalo da oslabi našu ekonomiju povećanjem udela obnovljivih izvora energije. Evropske debate o energetskoj tranziciji povezane su sa pitanjem konkurentnosti. Dok je Mađarska posvećena ciljevima dekarbonizacije sa planom da postane klimatski neutralna do 2050. godine, odbacujemo ideju o brzom prelasku sa fosilnih goriva na električnu energiju. Uvereni smo da je energetska tranzicija dug proces, u kojem će i „stari” i „novi” izvori energije igrati jednako važnu ulogu u bliskoj budućnosti. Verujemo da zelena tranzicija mora biti usko povezana sa modernizacijom industrije, koja je ključ za ekonomski rast i održivost. Međutim, Evropska unija takođe mora pronaći rešenja kako da obezbedi finansiranje za postizanje zelenih ciljeva, s obzirom na to da znaci jačanja ekonomije Unije još nisu vidljivi. Postali smo vodeća zemlja između globalnog Zapada i Istoka u oblasti proizvodnje automobila i baterija, kao i uvođenja vozila na čistu energiju. Naš glavni cilj je povezivanje Evrope i Azije. Umesto ponovnog stvaranja blokova u svetu, treba da ojačamo međusobnu povezanost, što vodi ka predvidljivosti naše ekonomije i snabdevanja energijom. U oblasti proizvodnje električnih automobila nazire se trgovinski rat, što umesto nužnog dijaloga može dovesti do napetosti. U takvoj situaciji, pregovori o klimatskoj politici mogu biti potisnuti u drugi plan, što utiče na razvoj našeg životnog okruženja i budućnost čovečanstva, za koju se moramo boriti svim snagama.
Kako se Mađarska suočava sa izazovima energetske krize?
– Zbog eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine i politike evropskih sankcija, Mađarska se suočila sa naglim rastom cena energije i nesigurnošću u snabdevanju. Kao i za druge zemlje koje su neto uvoznici energije, nova situacija na energetskom tržištu stavila je sigurnost snabdevanja na prvo mesto, nadmašujući brige o održivosti i pristupačnosti. Bezbednost snabdevanja energijom i povećanje energetske suverenosti postali su pitanje nacionalne sigurnosti, u kojem je regionalna saradnja, uključujući partnerstvo Mađarske i Srbije, postala još dragocenija. Nećemo moći da se odreknemo fosilnih izvora energije još neko vreme, iako njihov udeo i količina postepeno opadaju. Gledajući unazad, s pravom možemo reći koliko smo bili dalekovidi kada smo izgradili visokonaponski interkonektor između Srbije i Mađarske. Novi gasovod je rešio nesigurnost u snabdevanju iz istočnog pravca i, zahvaljujući njemu, možemo transportovati 8,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje od juga ka severu. Potpisivanjem sporazuma o povezivanju tržišta prirodnog gasa i električne energije dve zemlje 2022. godine, Srbija je postala glavni put za snabdevanje Mađarske gasom. Ovo je omogućilo i Srbiji da svoje rezerve čuva u skladištima prirodnog gasa u Mađarskoj. Značaj povezivanja naših tržišta električne energije pokazuje i činjenica da je u 2022. godini električna energija postala najvažniji proizvod u izvozu i uvozu i Mađarske i Srbije. Povećaćemo efikasnost tržišta električne energije uspostavljanjem mađarsko–srpsko–slovenačke berze električne energije u Budimpešti krajem godine putem projekta „Bluesky”, a do 2028. godine izgradićemo i drugi mađarsko–srpski dalekovod od 400 kV. Kako bismo prevazišli energetsku krizu, ulažemo i u značajne domaće investicije: blokovi 5 i 6 nuklearne elektrane „Paks” biće završeni početkom sledeće decenije, a povećali smo upotrebu sunca, vetra i bio-mase.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.
