Naši stanovi i zgrade nisu prilagođeni letnjim vrućinama – Rešenje ne smeju da budu samo klima uređaji
Podeli
Dok se širom Evrope nastavljaju ekstremne vrućine, jedna lokalna vest iz Liona u Francuskoj prošla je relativno nezapaženo.
Naime, u Lionu je gradonačelnik Gregori Duse, na konferenciji za štampu održanoj 15. jula, najavio plan da se u ocenu stambenog prostora uvede i pitanje visokih letnjih temperatura, jer je u pitanju „problem javnog zdravlja”.
Šta to znači? Primera radi, ukoliko se ustanovi da je stan neuslovan sa aspekta letnjeg toplotnog komfora, najpre kroz previsoke temperature u toku dana, moglo bi biti naloženo sprovođenje građevinskih mera kako bi se taj aspekt komfora poboljšao.
Kako je najavljeno, uspostavljanje ovakve prakse biće posmatrano i na nacionalnom nivou. Ovo i jeste nacionalno pitanje za Francusku, koja je od maja ove godine preživela nekoliko toplotnih talasa, tokom kojih je oboren niz temperaturnih rekorda širom zemlje.
Ali to nije samo nacionalno pitanje za Francusku. Kao i Francuska, i Srbija spada u veliku grupu evropskih zemalja u kojima, za razliku od komfora tokom zimskih meseci, letnje vrućine jednostavno nisu predmet naročite pažnje u oblasti izgradnje, piše za Klima101 dr Bojana Zeković sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Pročitajte još:
- Barselona se priprema za temperature od 50 stepeni: Pokrenut projekat za odgovor na ekstremne toplotne talase
- Evropu čekaju novi toplotni talasi
Granica toplotnog komfora u stanu je između 20 i 26 °C – i to tokom cele godine
Ova činjenica je jasna čak i na semantičkom nivou.
Kada se analizira regulativa većine evropskih zemalja u oblasti energetske efikasnosti, obično se kao referentna povrišina uzima tzv. grejana površina zgrade, pa se po jedinici grejane površine izražavaju i godišnje potrebe za energijom.
Mada se ustalio izraz „grejana površina”, ona podrazumeva i površinu koju u toplijim sezonama treba ohladiti. To je površina u kojoj se, radi komfora ljudi, insistira na ujednačenim nivoima toplotnog komfora, odnosno granicama od 20 do 26 °C tokom cele godine.
Međutim, iako je gornja granica komfora 26 °C, veliki je broj stanova koje je leti gotovo nemoguće ohladiti do te granice, ponekad čak i uz postojanje rashladnih uređaja, najčešće zbog nepovoljne orijentacije stana, nepostojanja mogućnosti poprečnog provetravanja kao i odgovarajućih sistema zaštite od Sunca, ili nedovoljno kvalitetnog termičkog omotača, tj. zidova i krova.
„Zamislite situaciju da je u nekoj stambenoj ili poslovnoj zgradi tokom grejne sezone nemoguće dostići prag zimskog toplotnog komfora, tj. temperaturu od 20 °C – u tom slučaju, postojao bi jasan osnov za žalbe i hitne intervencije”, kaže dr Bojana Zeković.
Nama je možda intuitivno jasno koliko je boravak u takvoj zgradi neugodan, ali nismo dovoljno svesni ozbiljnih zdravstvenih rizika koje nosi dugoročno izlaganje ovakvim uslovima: primera radi, kombinacija velikih vrućina i tropskih noći ima katastrofalne posledice po srčane i druge hronične bolesnike, zbog nemogućnosti organizma da se na pravi način odmori tokom noći.
Crni bilans na kraju svakog toplotnog talasa u Evropi, a tu spada i Srbija, meri se u desetinama hiljada onih koji nisu mogli sa njim da se izbore. A na veliki broj ovih slučajeva uticao je i neadekvatni životni prostor.
Međutim, retko gde stanari mogu da, na osnovu ovakvih problema, ospore uslovnost stambenog prostora.
Poređenja radi, zamislite situaciju da je u nekoj stambenoj ili poslovnoj zgradi tokom grejne sezone nemoguće dostići prag zimskog toplotnog komfora, tj. temperaturu od 20 °C – u tom slučaju, postojao bi jasan osnov za žalbe i hitne intervencije.
Ceo tekst dostupan je ovde.
Izvor: Klima101
