Svetski mediji izveštavali su proteklih dana o katastrofalnim šumskim požarima u svetu, a ono o čemu će se tek govoriti jesu posledice, koje će se, prema procenama naučnika, osećati narednih 20 godina, sve dok se flora i fauna ne obnovi.
Uništenje biljnog i životinskog sveta, erozije tla, visoke koncentracije ugljen dioksida, kao i čađ koja u dodiru sa ledom ubrzava njegovo otapanje, samo su neke od posledica koje nastaju nakon šumskih požara, koji su karakteristični za letnji period.
„Najveća posledica je emitovanje velike količine ugljen dioksida.
Poznato je da je ugljen dioksid gas staklene bašte koji utiče na način da povećava negativan efekat klimatskih promena.
Dakle, posle ugljen dioksida, metana i azota suboksida, to su tri osnovna gasa koja dovode do efekta staklene bašte i do povećanja temperature na planeti Zemlji“, kaže prof. dr Saša Orlović sa Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine.
Ono što zabrinjava jeste podatak da je ukupna emisija ugljen dioksida u atmosferi od početka godine, ekvivalentna emisiji koju proizvede 36 miliona automobila godišnje.
„Bez obzira na preduzimanje preventivnih mera, koja se pogleda u boljoj opremi, monotoringu, praćenju situacije, održavanju protiv požarnih pruga i činjenici da je vreme ove godine takvo da pogoduje širenju odnosno povećanju broja požara“, kaže prof.dr Orlović.
Ova godina donela je više šumskih požara nego ranije, kako kod nas, tako i u svetu.
U Srbiji je ovog leta zabeleženo oko 3.000 hektara pod požarima, što je oko tri puta više od godišnjeg proseka.
Izvor: RTV/ Strahinja Popadić
