Urbana poljoprivreda nikad neće moći da zameni tradicionalnu poljoprivrednu proizvodnju, ali omogućuje lokalni uzgoj, smanjuje troškove prevoza i dopunjuje ponudu voća i povrća.
Jagode, paradajz, krastavci, salate, aromatično bilje – sve se to od ovog proleća uzgaja u srcu Pariza, na krovu novog paviljona 6. pariskog sajma „Parc des Expositions“. Udruženje „Nature Urbaine“ („Urbana priroda“) odlučilo je da podstakne Parižanke i Parižane na konzumaciju lokalno uzgojenog kvalitetnog voća i povrća, bez korišćenja pesticida i štetnog uticaja na životnu sredinu. O otvaranju nove pariske urbane farme, ali i važnosti lokalnog uzgoja hrane u uslovima ekonomske krize izazvane pandemijom KOVID-19, izveštava francuski javni radio servis „France Inter“.
Farma s pogledom na Ajfelov toranj i pariske krovove
Istovremeno s održavanjem prošlogodišnjeg pariškog Salona poljoprivrede, u neposrednom susedstvu započela je izgradnja novog paviljona 6. pariskog sajma „Parc des Expositions“, čiju je fasadu radio poznati arhitekta Žan Nuvel. Upravo na krovu tog paviljona smeštena je najveća urbana farma u Evropi, koja pretenduje i na naslov najveće na svetu. Kad biste se pokušali nagnuti nad sigurnosnom ogradom, videli biste pariski kružni tok koji ovuda prolazi na udaljenosti od samo nekoliko metara. Međutim, gore na krovu, nalazi se jedan potpuno drugi svet. U visećim posudama sazreva paradajz, u kolonama rastu jagode, ali i razne salate, aromatično bilje i nekoliko vrsta povrća poput blitve, kao i dragoljub (Tropaeolum majus) ili boražina (Borago officinalis) koje posebno privlače oprašivače. „Na početku smo bili vrlo zabrinuti, ali sad smo puni pčela“, kazala je Kamila Billiémaz, vođa proizvodnje povrća.
Posebnost ove velike urbane farme je u tome što na njoj nema ni grama zemlje! Jagode se tako uzgajaju korištenjem tehnike aeroponike, dakle bez zemlje, s korenom unutar vertikalnog cilindra koje se prska hranjivim rastvorom. Što se tiče paradajza, oni se sade horizontalno u supstratu kokosovih vlakana. U oba slučaja, sve potrebne hranjive materije biljkama se isporučuju putem sistema navodnjavanja koji kontroliše računar. Naravno, udruženje „Nature Urbaine“ na farmi ne koristi nikakve hemikalije, no njihovo voće i povrće zbog uzgoja bez korištenja zemlje ipak nema oznaku ekološkog uzgoja. „Na farmi radimo sve kao i ostali mali poljoprivrednici, a voće i povrće se uzgaja na otvorenom te zavisi od vremenskih uslova. No ipak, naša je velika prednost što radimo uspravljeni i ne lomimo leđa“, komentarisala je Kamil Bilemaz.
U skladu s najnovijim trendovima proizvodnje hrane, ali i s već izvrsno razvijenom pariskom urbanom poljoprivredom, ovde se sve uzgaja praćenjem ritma godišnjih doba, poštovanjem prirode i bez korišćenja pesticida. „Ovde je reč o ultra lokalnoj proizvodnji hrane za potrebe naših građana, bez ikakvih troškova i štetnog uticaja prevoza našeg paradajza i krastavaca“, pojašnjava Sofi Hardi, direktorka urbane farme. „Zagađenje vazduha i blizina frekventne saobraćajnice nisu problem“, tvrdi Hardi. „Korenje naših biljaka apsorbuje zagađenje, a ono je zaštićeno našim sistemom uzgoja. Teški metali se ne podižu do naših 15 metara visine te se, naposletku, sitne čestice isperu pre konzumacije. Osim toga, uzgojem voća i povrća borimo se protiv efekta toplotnih ostrva koji su tipični za urbana područja. Naše biljke apsorbuju toplotu.“
Pročitajte još:
Udruženje „Nature Urbaine“ do 2022. namerava da koristi celokupnu površinu krova od 14.000 m2 i u punom kapacitetu planira proizvodnju od hiljadu jedinica dnevno. Kako objašnjava Sofi Hardi, jedinica je kilogram paradajza, ali i posudica jagoda težine 250 grama i svežanj bosiljka. Farma ima i svoj edukacioni karakter jer susedno stanovništvo na krovu može iznajmiti jednu od 130 malih parcela, a planira se i organizacija turističkih obilazaka u pratnji vodiča. Na kraju, ovde će se organizovati i razni događaji poput radionica proizvodnje hrane i urbane poljoprivrede. Iako se na farmi planira zapošljavanje dvadesetak osoba, zbog aktuelne zdravstvene krize tim za sada čini svega osam zaposlenih, uključujući petoricu vrtlara.
Otvaranje je bilo zakazano za 1. april, no odloženo je za početak jula. Kriza je svakako uticala na tromjsečno kašnjenje s otvaranjem farme, a Sofi Hardi je priznala da se još uvek traže finansijski partneri. Ideja pokretanja proizvodnje na ovoj urbanoj farmi bila je uzgoj povrća i voća za potrebe lokalnih sajamskih restorana i stanovnika ovog dela Pariza, kao i dva nova hotela – „Mama Shelter“ i „Novotel“ s ukupno 440 hotelskih soba, u neposrednoj blizini pariskog sajma. Na osmišljavanju ove velike urbane farme, koja bi trebala da postane „model odgovorne poljoprivredne proizvodnje“, radile su kompanije „Agripolis“ i „Cultures en Ville“ specijalizovane za urbanu poljoprivredu.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
