Budućnost infrastrukturnih projekata zahteva da održivost bude prioritet u svakoj fazi razvoja, od ideje do realizacije. Predstavljam vam Fehmarnbelt tunel, jedan od najambicioznijih evropskih projekata koji savršeno oslikava ovu novu paradigmu. Kao najduži podvodni tunel na svetu, ovaj projekat povezaće Dansku i Nemačku, ali i prošlost sa budućnošću koja mora biti u potpunosti okrenuta očuvanju životne sredine. Kada bude završen 2029. godine, Fehmarnbelt tunel neće biti samo inženjersko čudo, već simbol održivog razvoja u infrastrukturnim projektima.
Ušteda vremena i smanjenje emisija
Putovanje između ove dve zemlje trenutno se odvija na nekoliko načina. Putnici koji koriste trajekt između Danske i Nemačke, sada putuju oko 45 minuta. Međutim, kada tunel bude pušten u rad, putovanje trajektom biće skraćeno na samo 10 minuta automobilom i sedam minuta vozom. S druge strane, putnicima na relaciji Hamburg-Kopenhagen koji koriste voz, vreme putovanja biće prepolovljeno sa gotovo pet i po sati na samo 2,5 sata. Skraćivanjem vremena putovanja smanjuju se emisije iz saobraćaja. Takođe, postavljanjem železničkog saobraćaja u ovom tunelu podstiče se korišćenje voza kao ekološki prihvatljijeg prevoznog sredstva. Pored toga, Fehmarnbelt tunel će imati potpuno elektrifikovane železnice, što će doprineti razvoju zelene transportne mreže. Međunarodnim vozovima i kamionima više neće biti potrebno da idu obilaznim putem kroz Dansku, čime će se skratiti čak 160 kilometara vožnje.
Smanjenje emisija ugljen-dioksida biće postignuto i tokom gradnje Fehmarnbelt tunela. Kompanija Sund & Bælt, koja je odgovorna za izgradnju i operaciju tunela, posvetiće posebnu pažnju ovom aspektu. Očekuje se da će emisije tokom gradnje biti niže od granica definisanih u izveštaju o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA). Takođe, primeniće se ekološki prihvatljivi materijali, kao i zelene tehnologije i alternative koje smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu.
Obnova prirodnih staništa
Iako će značajna pažnja biti usmerena na smanjenje emisije ugljen-dioksida, pomalo bi utopijski bilo reći da ih ne bude uopšte. Kompanija Sund & Bælt ima u planu da preostale emisije kompenzuje kroz masovno pošumljavanje. Deo prirodnih područja koja budu pogođena izgradnjom tunela biće nadoknađen stvaranjem novih ekosistema, poput močvarnih područja, priobalnih livada, tresetišta i suvih travnjaka.
Naime, iako postoji neizbežni uticaj na mestu gde će se postaviti sam tunel, to će biti nadoknađeno stvaranjem novih područja na drugim lokacijama. Pogođena prirodna područja na Lollandu biće zamenjena novim površinama, koje će biti barem dvostruko veće od tih pogođenih područja. Primera radi, umesto starog Strandholm jezera, koje je bilo pogođeno projektom, stvoriće se novo područje od osam hektara. To područje će biti okruženo sa još 60 hektara nove prirodne teritorije.
Rekonstruisaće se i kameniti grebeni. Područje koje se prostire na oko 42 hektara morskog dna južno od ostrva Fehmarn biće rekonstruisano kao greben sa bogatim biljnim i životinjskim životom. Kamenita zaštita biće postavljena na oba kraja uronjenog tunela. Kako se ističe, kroz vreme će kamenje početi da obavlja istu funkciju kao prirodni kameniti grebeni i pružiće stanište za mnoge vrste.
Ovo je samo deo plana kako da se projekat izgradnje najdužeg podvodnog tunela na svetu učini društveno koristnim i ekološki održivim.
Katarina Vuinac
