Nakon nedavno sprovedenih istraživanja, naučnici su otkrili da uz sneg na Arktiku sa neba padaju i komadi mikroplastike. Prema procenama, radi se o nemaloj količini, tačnije oko 10.000 čestica po litru.
Posebno zabrinjava to što se Arktik smatra najmanje zagađenom teritorijom na svetu. Još uvek je nejasno kako je tolika količina mikroplastike mogla da stigne do Arktika, iako se pretpostavlja da je uglavnom preneta jakim vetrovima.
Naučni tim koji se pozabavio ovim problemom poslužio se jednostavnom Svalbard metodom – lopaticom su skupili sneg i ubacili ga u staklenu posudu.
U laboratoriji na nemačkom institutu Alfred Vegener u Bremerhafenu u Bremenu ispitali su sakupljene uzorke i otkrili da je zagađenje mnogo gore nego što su očekivali. Pronađene su čestice gume, farbe i raznih sintetičkih vlakana. Pokazalo se i da je veliki deo čestica sastavljen od prirodnih materijala, poput biljne celuloze i životinjskog krzna.
Naučnici su ispitali i sneg sa Alpa u Nemačkoj i Švajcarskoj, koji se pokazao zagađenijim od snega na Arktiku.
Brojni delovi sveta suočavaju se sa istim problemom. Čestice plastike koja „pada s neba“ nađene su i na francuskim Pirinejima, kao i u francuskoj prestonici, ali i u kineskom gradu Donguan i glavnom gradu Irana, Teheranu.
Različite su pretpostavke o načinu prenošenja izuzetno velikih količina plastike na prostorno udaljene tačke, naročito kad je u pitanju Arktik. Sumnja se da deo zagađenja potiče od brodova čija se farba guli sa trupa dok se probijaju između ledenih bregova. Deo plastike verovatno dolazi i od vetroturbina.
Naročito je zabrinjavajuće što na Arktiku ljudi udišu sitne čestice plastike iz vazduha, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Mikroplastika koja je postala sastavni deo vazduha pokazatelj je da se zagađenje životne okoline prenelo na sve sfere i delove planete, podsećajući na veliki zadatak čovečanstva da pronađe rešenje kojim će se regulisati upotreba plastike i njen štetni uticaj.
