Borba sa ekonomskom krizom poslednjih godina, naterala je vlade u regionu pa i šire na drastične i domišljate mere kako bi popunile novonastale rupe u svom budžetu. Novi način obračunavanja poreza na imovinu za pravna i fizička lica u Srbiji kreće sa primenom od 1. januara 2014. godine, i u zavisosti od opštine gde se objekat nalazi i vrste nekretnine u vlasništvu, uvećanje poreza će u proseku iznositi od 20% do čak 170%. Drastično povećanje poreza na imovinu, u nekim opštinama i preko 100%, navodi na pitanje šta će time država, a i sam vlasnik nekretnine dobiti, odnosno izgubiti.
Energetski Portal istražio je iskustva i prakse poreskih olakšica na imovinu zemalja u regionu i svetu, odnosno onih objekata i onih zemalja koje su energetsku efikasnost i energetsku nezavisnost podigle na viši nivo, kako bi pohvalio konstruktivne i održive prakse poreskih olakšica na imovinu.
Uvođenjem poreza na imovinu, na primer u Republici Sloveniji (Slovenia), javila se ideja u vidu poreskih olakšica, tj. oslobađanja od plaćanja poreza na imovinu za neke vlasnike nekretnina, tj. pravna ili fizička lica – vlasnike objekata koji u periodu od godinu dana pristupe energetskoj obnovi zgrade i zameni energenata, imao bi povlasticu u vidu oslobađanja od poreza za određeni period u kome se ulaže u energetsku efikasnost.
Računica je mnogo jasnija ako se pogledaju primeri kako pojedine savezne američke države zakonom sprovode poreske olakšice za vlasnike nekretnina koji ulažu u energetsku efikasnost i energetsku nezavisnost.
Država Masačusets (Massachusetts) zakonski oslobađa plaćanja poreza na imovinu na period od 20 godina one koji kao primarne izvore energije koriste solarnu i energiju vetra za grejanje i zadovoljenje drugih energetskih potreba. Hidroenergetska postrojenja takođe su izuzeta od plaćanja poreza na imovinu na period od 20 godina ako vlasnik potpiše sporazum sa gradom da će plaćati minimum 5 odsto od svog bruto godišnjeg prihoda.
Konektikat (Connecticut) izuzima od plaćanja poreza na imovinu takozvanu „Prvu klasu” (Class I), sisteme obnovljivih izvora energije i hidroenergetska postrojenja, koji proizvode energiju za svoje privatne potrebe. Sva postrojenja postavljena nakon 1. oktobra 2007. godine koja snabdevaju farme, pojedinačne porodice ili više porodica koje energiju koriste u maksimalno 4 stambene jedinice, oslobađaju se plaćanja poreza na imovinu. Dodatno, svi aktivni ili pasivni sistemi grejanja koji koriste solarnu, geotermalnu ili energiju hidrotokova izuzeti su od plaćanja poreza, bez obzira u kom tipu objekta se sistem koristi. Dodatna mera oslobađanja od poreza, od oktobra 2014. godine uvodi se i za komercijalne i industrijske sisteme koji zadovolje pomenute tehnološke zahteve.
Korist koju vlasnici energetski efikasnih i nezavisnih objekata mogu imati od izuzimanja plaćanja poreza na imovinu svakako je višestruka i pospešuje investiranje u energetski održive objekte. Ulaganjem u energetsku efikasnost objekta i obnovljive izvore energije na objektu vlasnik nekretnine će obezbediti sebi energetsku nezavisnot time i smanjenje troškova na energente, čak prihodovati od proizvodnje energije što dodatno olakšava plaćanje poreza na imovinu kada prođe period olakšica. Usled uštede na osnovu smanjenih pogonskih troškova, vlasnik objekta svoj kapital može uložiti u dodatnu energetsku obnovu.
Država bi uvođenjem poreskih olakšica za vlasnike objekta, koji ulažu u njihovu energetsku nezavisnost i efikasnost, svakako imala mnogo veću korist na dugoročnom planu. Ulaganje u obnovljive izvore energije je garant da će pravna i fizička lica, nakon ostvarenih ušteda na uštrb troškova za energente, lakše moći da se prilagode na povećanje poreza na imovinu i sa sigurnošću moći da izmire svoja dugovanja prema državi. Energetska obnova objekata uposliće veliki broj ljudi i stručnjaka, čime će se otvoriti nova radna mesta, što znači više uplaćenih poreza i doprinosa u državnu kasu. Takođe, tokom perioda oslobađanja od poreza za energetski održive nekretnine, smanjiće se i uvoz naftnih derivata za potrebe grejanja i hlađenja. Obnova starih i energetski neefikasnih objekata i zgrada dovešće do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu, samim tim znatno smanjiti zagađenje životne sredine.
Pored oslobađanja od plaćanja poreza na imovinu za pojedince koji na određeni period ulože u energetsku nezavisnost objekata (bilo u energetsku efikasnost ili u korišćenje potencijala obnovljivih izvora), država može usmeriti brojne inostrane fondove koji direktno promovišu ulaganja u održivu energetiku vlasnicima takvih objekata. Pravna i fizička lica koja se odluče na ulaganje u energetsku nezavisnost i efikasnost nekretnine, imaju sigurnost sprovođenja investicije u finansijskom pogledu, a u dugoročnom planu obezbeđuju sebi energetsku nezavisnost.
D.M.
