Značaj očuvanja okeana, mora i reka trebalo bi da nam je poznat. Čista pijaća voda i dragocen morski biodiverzitet koji doprinosi apsorbovanju ugljen-dioksida dovoljan su razlog da razumemo njihovu vrednost. Ali znamo li zbog čega je važno očuvati močvare?
Močvare imaju izuzetno bogat biodiverzitet, štaviše mnoge vrste mogu da opstanu samo u ovakvim staništima. Životinjski svet čine žaba, bizamski pacov, vidra, kornjača, čaplja, patka gluvara, daždevnjak i druge. Govoreći o biljnom svetu pomenuću lopoč, šaš, ševar, vodenu leću, močvarni čempres, mangrove i ružu močvara, ali one predstavljaju samo deo bogatstva flore.
Ne samo da predstavljaju važno stanište za ovaj živi svet, već doprinose očuvanju čitave planete. Značaj tresetišta, odnosno vlažnog staništa, višestruk je. Ova staništa često dobijaju epitet pluća planete, zahvaljujući njihovoj sposobnosti apsorbovanja velike količine ugljenika. Prema nekim podacima, vlažna staništa mogu da uskladište veću količinu ugljenika nego što to može drveće. Iako pokrivaju svega nekoliko procenata planete, procene su da je u njima uskladištena trećina ukupnog ugljenika koji se nalazi u zemljištu.
Govoreći o vodi, ova staništa doprinose smanjenju rizika od poplava, a takođe deluju kao neka vrsta filtriranja vode.
Važnost očuvanja močvara postaje još veća podatkom da je od 1970. godine do danas izgubljeno oko 35 odsto svetskih močvara, a gubimo ih čak tri puta brže od šuma.
Razlog njihovog nestanka je čovek, direktno i indirektno, iznova okretanjem glave na drugu stranu, zatvarajući oči i rukama čvrsto prekrivajući uši.
Direktno, na način da se tresetišta pretvaraju u poljoprivredne i šumske površine. Indirektno, čovekovim delovanjem koje direktno utiče na zagađenje i klimatske promene, indirektno se deluje na degradaciju ovih staništa.
Ključni značaj ovih staništa jesu voda i vlaga, koji omogućavaju održavanje optimalne temperature potrebne živom svetu da preživi usled globalnog zagrevanja. Takođe, močvare su mesta u kojima se ribe mreste, ali usled visokih temperatura i nedovoljne količine padavina, one presušuju.
Značaj očuvanja močvara prepoznat je još 1971. godine, kada je 2. februara usvojena Konvencija o močvarama u iranskom gradu Ramsaru. Ovaj datum predstavlja i Svetski dan močvara, koji se obeležava svake godine.
Nalazimo se na kraju drugog poluvremena odlučujuće utakmice u kojoj se naš tim bori za pobedu očuvanja močvara i planete. Poslednji su minuti u kojima utakmicu možemo da završimo dostizanjem uspeha i bez ulaska u penale u kojima ćemo primiti gol poraza.
Katarina Vuinac