U jeku buke nezadovoljstva oko seče stabala na Kalemegdanu, srpski BBC donosi priču o mladiću iz Čačka koji je rešio da posadi šumu. Na livadi Stefana Drljače, iz sela Dučalovići, o podnožju Ovčara i Kablara, raste hrastova šuma, ali i sadnice borova, breza, lipa i drugih biljaka.
Drljača je 2016. na svom fejsbuk profilu okačio sliku 150 mladih hrastovih sadnica i najavio nesvakidašnju akciju, „Pravimo šumu, proizvodimo vazduh za sve nas!“, napisao je. Tri godine kasnije, njegova vizija proizvodnje vazduha za sve, dala je mnogo rezultata.
Sve je počelo tako što je nekoliko godina ranije kupio njivu u nastavku njegovog porodičnog placa sa kojom nije znao šta bi radio, jer živi u Beogradu i nema mnogo vremena da se posveti gajenju biljaka. Prve sadnice dobio je od obližnjeg rasadnika Javnog preduzeća Srbijašume. Od njih je dobio i savete o sadnji.
„Kako sam dalje čitao na internetu o šumama uopšte kako je bitno da postoji biodiverzitet, da ima što više vrsta i zašto je sve to dobro, počeo sam da sadim sve živo. Da ne bude samo hrast, već i sve što mi padne na pamet“, objašnjava Drljača. U ovim krajevima ima puno napuštenih domaćinstava. Potrebno je desetak godina da sadnice dobiju dobiju oblik šume.
„Postao sam opsednut“, kaže ovaj tridesetogodišnjak, „čim spojim dva, tri slobodna dana, na proleće ili zimu, kad je sezona, trčim tamo kupim u rasadniku nekoliko sadnica i sadim“. Livada koju je Stefan kupio, celom jednom stranom proklizava, ali će rast nove šume doprineti da se tlo smiri.
Na jesen će zasaditi još jednu, veću šumu, a u njegovim šumam ima sadnica uz različitih zemalja. Šuma je bogata sadnicama iz Slovenije, Norveške ali i iz raznih zemalja iz regiona. Planira sa svojim drugarima da napravi dokumentarni film u kojem će ispričati svoju priču ali i ukazati na važnost njegovih postupaka. Voleo bi, kaže, da šume ostanu njegova zaostavština u kojoj će jednog dana moći da uživaju njegovi unuci.
