Neuspešno upravljanje plastičnim otpadom značajno je doprinelo rekordom nivou zagađenja plastikom u svetskim morima i okeanima. Iako se plastika koristi tek od pedesetih godina prošlog veka, čovečanstvo je usred okeana dosad uspelo da stvoriti nekoliko „ostrva“ od plastičnog otpada.
Primera radi, samo Veliko pacifičko ostrvo smeća (GPGP) teži skoro 80.000 tona i pokriva površinu veću od kanadske pokrajine Kvebek. Već su se više puta čule tvrdnje istraživača prema kojima bismo u morima i okeanima do 2050. godine mogli da imamo veću masu otpada nego riba ako ne počistimo nered koji smo napravili.
Plastični otpad u mora i okeane dospeva vrlo lako i ima sve pogubniji uticaj na morske ekosisteme ugrožavajući sav podvodni život, a sve češće svedočimo velikom broju morskih kornjača i kitova koji zbog ljudskog uticaja uginu na plažama širom sveta.
Pročitajte još:
Već postoje brojna rešenja kojima se radi na pokušajima sprečavanja dotoka plastičnog otpada u svetska mora i okeane, a nešto novo je ponudila i amsterdamska startap kompanija „The Great Bubble Barrier“, koja želi da obnovi morske ekosisteme degradirane ljudskim uticajem. Ova kompanija nudi rešenje stvaranjem barijera s mehurićima koji mogu biti postavljeni u kanalima, rekama i potocima. Barijera se postavlja dijagonalno na plovnom putu i stvara se pumpanjem vazduha kroz cev s rupicama koja se nalazi na dnu kanala ili reke. Mehurići se podižu prema površini i tako usmeravaju otpad prema obali, čime se zaustavlja njegovo nizvodno oticanje i dotok u more.
Ovaj mehanizam ne utiče na ribe koje mogu proći kroz mehuriće, ispod njih ili kroz poseban prolaz za ribe, kao ni na brodove koji prolaze kroz barijeru. Prototip je 2019. postavljen u jednom od amsterdamskih kanala i to u blizini glavne stanice i na toj lokaciji će se prikupljati otpad do 2021. godine.
„The Great Bubble Barrier“ je inovativna tehnologija koja upozorava na neodgovorno ponašanje gradskog stanovništa i podiže svest o važnosti odgovornog upravljanja otpadom. Takođe, projekti poput ovog doprinose usađivanju osećaja hitnosti pri postizanju ciljeva održivog upravljanja otpadom, što bi trebalo da bude jedan od glavnih zadataka lokalnih i regionalnih samouprava i vlada zemalja.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
