Godinu za nama obeležili su stravični šumski požari koji nisu poštedeli čak ni hladne tundre Sibira. Sudeći po najnovijem izveštaju koje je objavio Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), velike su šanse da će se situacija dramatično pogoršati, a broj šumskih požara premašiti naše kapacitete da se od istih odbranimo.
Klimatske promene mogle bi da uvećaju broj šumskih požara za 14 odsto do 2030. godine, 30 odsto do 2050. godine i čak 50 odsto do 2100. godine, stoji u već pomenutom izveštaju.
Osim što ugrožavaju živote ljudi i životinja i prirodne resurse, šumski požari emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte, izazivaju visuke temperature vazduha i nisku vlažnost čime dodatno pogoršavaju klimatske promene.
Pročitajte još:
Vremenom bi požari mogli postati redovni čak i u šumama polarnih oblasti i centralne Evrope gde još uvek nisu tako česta pojava, a isto važi i za tropske šume Indonezije i južne Amazonije.
Novi izveštaj „Širenje poput šumskog požara: rastuća pretnja od ekstremnih šumskih požara“, koji su izradili UNEP i nevladina organizacija GRID-Arendal, upozorava da nekontrolisani šumski požari mogu biti razorni po ljude, biodiverzitet i ekosisteme.
Obnova ekosistema je važan put za ublažavanje rizika od šumskih požara, stoji u izveštaju. Zaštita močvarnih staništa, ponovno uvođenje vrsta kao što su dabrovi i obnova tresetišta neki su od primera suštinskih ulaganja u prevenciju, pripravnost i oporavak od šumskih požara.
Milena Maglovski
