Napuštanje fosilnih goriva deo je globalnih napora da se efikasno i sa što manje zagađenja proizvodi električna energija, što dalje podrazumeva prelazak na obnovljive izvore energije.
Evropska unija aktivno radi na podsticanju proizvodnje zelenih kilovata i promociji ekološki prihvatljivih vozila. Postoji čak usvojen plan da se od 2035. godine novi automobili na benzin i dizel pogon uopšte više ne prodaju na tržištu EU. Međutim, solarni paneli, baterije u automobilima, vetroturbine i slične tehnologije, zahtevaju metale kao što su kobalt, nikl, litijum i druge, čije iskopavanje nije jednostavno, niti bez posledica. Danas su uglavnom najveća nalazišta ovih preko potrebnih materijala locirana u zemljama sa ekonomskim ili geopolitičkim problemima, što otežava regulisanje dozvola, ili se kopanje odvija pod teškim ili pak bespravnim uslovima rada, kao na primer u Africi, dok istovremeno ovaj proces ostavlja i ekološke posledice.
Kako je sve zastupljeniji sektor OIE, paralelno raste i potražnja za neophodnim komponentama. To dalje znači da će povećana proizvodnja zahtevati više pomenutih materijala (kobalt, litijum, nikl…) i na mnogim drugim lokacijama sveta, osim na nekoliko najznačajnijih tačaka. Kako će potražnja rasti, postoji bojazan od snabdevanja, zbog ograničenosti ovih resursa, koji sa velikih nalazišta mogu biti iscrpljena zbog buduće ekspanzije. Kako objašnjavaju naučnici sa švedskog Tehnološkog fakulteta Čalmers, čini se nemoguće da trenutna nalazišta zadovolje pomenutu buduću ekspanziju, naročito kada su u pitanju električni automobili i sve veći proj proizvođača automobila koji prelazi na masovniju proizvodnju istih.
Pročitajte još:
- LITIJUM PONOVO UZBURKAO STRASTI U GORNJEM JADRU – KO ĆE POPUSTITI
- OTKRIVENO VELIKO NALAZAIŠTE LITIJUMA U SAD-U: VELIKI ZNAČAJ GEOTERMALNE ENERGIJE
- SRBIJA POSVEĆENA RAZVOJU SOLARNIH ELEKTRANA SA BATERIJSKIM SISTEMIMA
Potrebno je tragati za novim tehnologijama, jer izvori litijuma mogu doći do tačke iscrpljenosti, a za to vreme tržište i potražnja za sirovinama neće jenjavati.
Upravo je istraživački tim u Čalmersu istražio natrijum-jonske baterije koje se dakle oslanjaju na natrijum koji je mnogo rasprostranjeniji od litijuma. Prilikom ispitivanja gustine, životnog veka, ekološkog aspekta i ostalih karakteristika, došli su do zaključka da su one bolje kada je u pitanju snabdevanje zbog svoje pristupačnosti, ali i kada je u pitanju ekološki aspekt i klima.
Sve u svemu, natrijum-jonske baterije koriste natrijum, element koji je mnogo obilniji od litijuma jer se može ekstrahovati i iz morske soli. Ovo ih čini potencijalno jeftinijim, ekološki prihvatljivijim i dostupnim. Litijum-jonske baterije, s druge strane, imaju veću gustinu i samim tim skladiše veće količine energije i to u manjem prostoru u poređenju sa natrijum-jonskim. To ih čini idealnim za primene gde su prostor i težina jednostavno ograničeni, kao što su električna vozila. Natrijum-jonske baterije mogu raditi na širem opsegu temperatura i mogu stoga biti otpornije na ozbiljnije vremenske uslove, dok je za litijumske poznato da tokom hladnih dana ili velikih vrućina imaju izmenjene performanse, poput toga da automobil ima mnogo manji domet, jer crpi više energije kada je napolju jako hladno.
Tehnologija se ipak brzo menja. Može se očekivati da će se današnje natrijum-jonske baterije razviti i koristiti za skladištenje energije u elektroenergetskoj mreži, a da bi sa daljim razvojem ova baterija mogla dospeti i do električnih automobila, s obzirom da bi nalazišta litijuma mogla biti u problemu.
Milica Vučković
