Industrijska proizvodnja potisnula je nekadašnja zanimanja poput šeširdžije i šnajdera, ali i sada postoje pojedinci koji ručni rad cene više nego fabričku traku i različitost više nego uniformisanost. Primer je Ludi Šeširdžija iz Zemlje čuda. On bi cilindar i frak po svom ukusu i merama mogao da nabavi u Balkanskoj ulici u Beogradu. Ipak, samostalne zanatske radnje su i u prestonici i u ostatku naše domovine kritično ugrožena vrsta.
Savremeno tržište rada je uzdrmalo poslovanje zanatlija i istovremeno bilo prošireno novim profesijama. Za izgovaranje njihovih naziva uglavnom je neophodno da polomimo jezik zato što ih označavamo pozajmljenicama iz engleskog.*
Nekada su decu učili da pravilno govore R uz brzalicu „Riba ribi grize rep“, sadašnjim klincima isti izazov možemo da postavimo jednom rečju – developeri. Oni se bave rešavanjem problema u softverskim programima. Razvoj tehnologije doneo nam je i komjuniti menadžere, soušl influensere i jutjubere. U našoj današnjoj priči glavnu ulogu igraju ovi poslednji – tj. jedan konkretan.
Ali hajde da najpre utvrdimo značenje pojma! Otuđićemo definiciju Oksfordskog rečnika – jutjuberi su osobe koje prave i pojavljuju se u video-snimcima „okačenim“ na društvenoj mreži Jutjub. Oni imaju kanale i zajednice pratilaca. Snimaju svoje aktivnosti u toku dana, kako igraju igrice, šminkaju se, prave frizure ili šta su to kupili u supermarketu.
Jedan od jutjubera je i Bil Gejts, koji je, zahvaljujući svojoj kompaniji Majkrosoft, jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi na svetu. Procenjuje se da u toku jedne sekunde zaradi 115 evra. U svom poslednjem Jutjub videu Bil Gejts nam je posvetio 78 sekundi svog vremena kako bi nam održao lekciju o neočekivanim posledicama klimatskih promena. Lekcija je mnogo vrednija od 8970 evra koje on stekne za vreme koje nam je potrebno da je naučimo.
Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte – međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo.
„Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork“, upozorava on.
Podrazumeva se da ove građevine ne rastu iz vode, već da njihova izgradnja iziskuje ogromnu količinu materijala – betona, drveta i metala. Iz ovog razloga treba da izmenimo i inoviramo svaki pojedinačni sektor u pravcu nultih emisija.
Video možete da pogledate na sledećem linku:
* Ironično, ovaj tekst izašao je 21. februara, na Međunarodni dan maternjeg jezika!
