Neupitno, plastika predstavlja jedno od najvećih izazova, kada je reč o zagađenju životne sredine i ugrožavanju njenih stanovnika. Ovakav otpad, bilo da je reč o većim delovima ili mikroplastici, nalazi se svuda oko nas, među različitim ekosistemima. Još više zabrinjava činjenica da je životinje unose u svoj organizam u vidu sitnih delova, prilikom ishrane, a mikroplastika pronađena je i u ljudskom organizmu.
Bez detaljnijeg upuštanja u tematiku problema, već su ova navođenja alarm hitnosti njegovog rešavanja, zbog čega mi je pažnju za današnji blog privukla ideja za biorazgradnju plastike pomoću larve velikog brašnara (lat. Tenebrio molitor). Iako ovo nije prvi glas o sposobnosti insekata da razgrađuju plastiku, razlog odluke da pišem baš o ovim – nalazi se u podatku da larve velikog brašnara mogu da razgrade više vrsta plastike, kao što su stiropor, polietilen, polivinil hlorid, poliuretan, zbog čega, između ostalog, predstavljaju i jedno od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’.
Nadovezujući se na prethodnu rečenicu, želela bih ponosno da istaknem da se ova ideja razvila u našoj zemlji, saradnjom preduzeća Belinda animals i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković’’ iz Beograda.
Prema rečima Borisa Vasiljeva iz ovog preduzeća, zahvaljujući višedecenijskom gajenju larve velikog brašnara u laboratorijskim uslovima u okviru ovog Instituta i stečenim iskustvom i znanjem kolega sa Instituta, došli su na ideju da kroz saradnju započnu formiranje inkubator centra.
Ovi insekti gaje se na malom prostoru, na lako dostupnoj hrani poput pšenične mekinje, ljuspice žitarica, organskog otpada i to bez upotrebe aditiva, pestidica, antibiotika, nezahtevajući veliku potrošnju vode i energije, što ceo proces čini pogodnim za životnu sredinu. Možda biste mislili da je previše ako bih rekla da se na ovaj način smanjuju i emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali objašnjenje je jednostavno. Primera radi, prilikom spaljivanja jednog kilograma stiropora, u atmosferu se oslobađa oko 3,96 kg CO2, ali ukoliko posao pustimo da urade ovi insekti, neće doći do stvaranje emisije. Naime, kada pojedu plastiku, uz pomoć mikroorganizama koji se nalaze u njihovim organima za varenje, oni je u potpunosti svare i koriste za svoj rast i razvoj.
Kako bi održivost procesa bila zaokružena, dalja istraživanja su pokazala da i nakon hranjenja, u larvama ne ostaju štetne materije i ostaci plastike. Štaviše, ni u njihovim izlučevinama nema takvih ostataka, zbog čega mogu da se koriste i kao organsko đubrivo. Ovaj podatak uvod je u priču o raznovrsnim dodatnim koristima larvi velikog brašnara, o kojima ćete imati priliku da pročitate u narednom blogu.
Pre nego što stavim tačku da današnju temu biorazgradnje plastike, želela bih da sa vama podelim još lepih vesti – do kraja godina u planu je intenzivno razmnožavanje legla velikog brašnara, a nabavljene su i klima komore za uzgoj larvi. Takođe, ono na čemu se još radi jeste prilagođavanje sastava supstrata i sadržaj plastike kako bi se dobilo brzo razmnožavanje larvi, zdrava populacija i što veća razgradnja, odnosno mogućnost da larve pojedu veće količine plastike. Uz to, radi se na prilagođavaju skromnijim ambijentalnim uslovima za uzgoj u okviru poljoprivrednih gazdinstava.
Katarina Vuinac
