Novi izveštaj Interpola otkriva povećanje ilegalnih pošiljki i kriminalnih aktivnosti širom globalnih ruta za trgovinu plastičnim otpadom. WWF poziva na globalnu saradnju u rešavanju svetske krize prouzrokovane plastičnim otpadom.
Ogromna količina plastičnog otpada u celom svetu je otvorila vrata kriminalnim mrežama. Novi izveštaj Interpola pokazuje porast kriminala u globalnom sektoru plastičnog otpada, povezan sa ilegalnom trgovinom i ilegalnim postupanjem sa otpadom. Otkrivene su ilegalne pošiljke na prekoregionalnim i unutarregionalnim putevima trgovanja plastičnim otpadom. To je podstaklo WWF da pozove na globalno delovanje vlada, agencija za provođenje zakona, preduzeća i potrošača.
Interpol je istakao upletenost kriminalnih mreža u trgovinu plastičnim otpadom, ilegalnim preusmeravanjem pošiljki i neovlašćenim metodama upravljanja otpadom. Razmere lošeg upravljanja plastičnim otpadom su dalekosežne uključuje najmanje 52 od 257 trgovačkih puteva koje je analizirao Interpol.
„Kriminalne aktivnosti vezane za plastični otpad predstavljaju rastuću pretnju, a osnovni problem je u nemogućnosti upravljanja upotrebom plastike i njenom proizvodnjom. Svedoci smo uticaja plastičnog zagađenja na morske ekosisteme, a sada i njegovih kriminalnih posledica. Sistemske promene i veća odgovornost predstavljaju jedini način za rešavanje krize koja nadilazi nacionalne granice. Pozivamo svetske čelnike da se udruže i naprave sveobuhvatni sporazum o rešavanju zagađenja morskom plastikom“, rekao je Eirik Lindebjerg, rukovodilac WWF-ovog tima za pitanja plastike.
Kina je decenijama predstavljala lako rešenje za odlaganje plastičnog otpada zemalja, primajući pola svetskog plastičnog otpada. Nakon odluke za ograničenje uvoza plastičnog otpada u 2018. godini, preusmeravanje pošiljaka preplavilo je alternativne države, otvorivši vrata oportunističkom kriminalu. Azijske zemlje u razvoju, posebno one sa ograničenim kapacitetom upravljanja otpadom i sprovođenjem zakona, postale su nova mesta za skupljanje svetskog otpada.
Pročitajte još:
Međunarodne mere za plastični otpad na globalnom nivou stupaju na snagu od 2021. godine prema Bazelskoj konvenciji. Ipak, Interpol je naglasio potrebu za hitnim rešavanjem problema plastičnog otpada, nakon što je dokazano da su kriminalci iskoristili promene propisa u svoju korist u poslednjih nekoliko godina.
„Globalno zagađenje plastikom jedna je od najvećih ekoloških pretnji današnjice, a njegova ispravna regulacija i upravljanje su od presudnog značaja za globalnu ekološku sigurnost“, rekao je predsednik savetodavnog odbora za zaštitu životne sredine i sprovođenje Interpola, Kalum Mekdonald, koji je ujedno je izvršni direktor Škotske agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).
Nakon poziva Interpola na pojačanu međunarodnu i međuagencijsku saradnju u sprovođenju zakona, WWF je dao niz preporuka potrebnih u međunarodnom dogovoru vlada.
a) Ubrzati pregovore o globalnom pravno obavezujućem sporazumu, sa jasnim nacionalnim akcijskim planovima i propisima, uključujući podršku upravljanju otpadom u zemljama s niskim prihodima.
b) Ojačati postojeće mehanizme poput ukidanja plastike za jednokratnu upotrebu, poboljšati domaći kapacitet recikliranja na razvijenim tržištima i rešavati nedostatke u upravljanju otpadom u ekonomijama u razvoju.
c) Osmisliti i povećati ekološki prihvatljive alternative plastici.
d) Uložiti u istraživanja i izgradnju kapaciteta za pojačani nadzor i primenu plastičnog otpada.
Sada je pravi trenutak za sveobuhvatni globalni dogovor povodom rešavanja izvora plastičnog zagađenja. Gotovo dva miliona ljudi širom sveta potpisalo je peticiju WWF-a, pozivajući njihove vlade da uspostave pravno obavezujući globalni sporazum za rešavanje zagađenja morskom plastikom.