Zdravo svima!
Da li ste voljni da utrošite tri minuta svoga vremena za popunjavanje jednog zabavnog testa čiji rezulatati vrlo verovatno neće biti nimalo zabavni?
Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.
Ekološki otisak predstavlja zbir svih „eko-usluga“ koje ljudi „zahtevaju“ od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, „budžet“ naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha.
Na godišnjem nivou odgovorna sam za 5,5 tona ugljen-dioksida. Dakle, u toku 365 dana, atmosferu zagadim sa masom koju otprilike ima jedan azijski slon. Osoba od 55 kilograma (zapravo, nekoliko više, ali kao tipično žensko, poradi ega, obično skinem koji gram) proizvede 100 puta više štetnih materija u odnosu na broj koji joj pokazuje vaga (čitaj: koji bi volela da joj pokazuje vaga). Nepojmljivo! U mom ekološkom, ugljenični otisak ima udeo od 48 odsto.
Za vreme jedne godine, Zemlja može da obnovi tek određeni deo svojih resursa. Idealna situacija bila bi kada bismo kao čovečanstvo „trošili“ onaj deo njenog potencijala koji može da se „preporodi“. U prethodnoj godini, „raspoloživa“ sredstva protraćili smo 2. avgusta.
Da čitava populacija usvoji moj životni stil, planetu bismo „desetkovali“ već 8. juna a za opstanak bilo bi nam potrebno 2,3 Zemlje. Kako planovi Ilona Maska o kolonizaciji Marsa još nisu sprovedeni u delo, te i dalje nemamo gde da se preselimo, zarad održivog razvoja, i vi i ja treba da pronađemo blistavije primere.
Pre otprilike mesec dana stavila sam pred sebe izazov da tokom predstojećeg perioda proizvedem što manje otpada i pridružim se globalnoj misiji zaštite životne sredine. Obećala sam da ću vas 26. aprila ovde obavestiti o svom učinku.
Moja aprilska obećanja prirodi bila su sledeća:
1. Neću uzimati papirne izveštaje o stanju računa sa bankomata!
2. Štedeću vodu kada se tuširam i perem zube!
3. Neću koristiti slamčice za jednokratnu upotrebu!
4. Koristiću ceger umesto plastičnih kesa!
5. Neću kupovati garderobu, a onu koju ne nosim – doniraću ili proslediti na reciklažu!
Konačni bilans: četiri sam ispunila, jedno delimično prekršila.
Dugujem izvinjenje evropskim plažama, ribama u okeanima i morskim pticama zbog plastičnog otpada, ali za stajanje na kraj višegodišnjoj „zavisnosti“ od slamčica za jednokratnu upotrebu potrebno je mnogo više vremena od donošenja naprasne odluke „Od sutra prestajem!“. (dugujem izvinjenje i svojoj mami zato što prema cigaretama verovatno gaji sličan odnos a ja godinama unazad odbijam da prihvatim da ne može da ih se odrekne).
Svojim performansama na ostalim poljima sam zadovoljna. Ono što će napraviti značajniju pozitivnu razliku od tridesetak dana kontrolisanja mog ponašanja je što ću sve navike, u većoj ili manjoj meri, zadržati u svom životu. Znate već, problematična je treća tačka.
Borba protiv zagađenja životne sredine zahteva mnogo više boraca od mene. Pozivam vas da i vi pokušate da smanjite svoj ekološki otisak i otpad i da mi otkrijete koje su vaše taktike.
