Oksidi sumpora (SOx), prvenstveno sumpor-dioksid (SO2), nastaju prilikom sagorevanja goriva koja sadrže sumpor, a to su ugalj, nafta i dizel. Smatraju se toksičnim i mogu dugoročno gledano izazivati ekološke probleme, a s obzirom na trenutnu klimatsku situaciju, jasno je na koje se probleme životne sredine misli – zagađenje.
Glavni izvori sumpornih oksida su svakako razne industrije – elektrane, rafinerije nafte, postrojenja za preradu metala koja često sagorevaju fosilna goriva, koja potom oslobađaju SOx. Automobili, kamioni i brodovi koji koriste dizel i druga fosilna goriva doprinose emisiji SOx. Vulkani i šumski požari takođe oslobađaju okside sumpora, ali to su manji izvori u poređenju sa ljudskom aktivnošću, iako bismo šumske požare takođe mogli povezati sa ljudskim aktivnostima.
Nama je sumpor kao zagađivač sigurno poznat zbog pojave kiselih kiša koja nastaje kada se oksidi sumpora pomešaju sa vlagom u atmosferi. Kada kisele kiše padaju na zemlju mogu naškoditi metalima, samim tim infrastrukturi, ali i vegetaciji.
Kada govorimo o kvalitetu vazduha, znamo da su gradovi najugroženiji, međutim ako je još u pitanju grad-luka, situacija je komplikovanija.
Pročitajte još:
- ČIME JE BALTIČKO MORE NAJVIŠE ZAGAĐENO?
- IZVEŠTAJ O KVALITETU EVROPSKIH VODENIH POVRŠINA
- U CENTAR VENECIJE ZABRANJEN ULAZAK VELIKIM KRUZERIMA
Posebno zabrinjavajuće za lučke gradove jeste to što brodovi za krstarenje često koriste goriva sa visokim sadržajem sumpora. Ove emisije mogu doprineti smogu, lošem kvalitetu vazduha i zdravstvenim problemima u gradskoj populaciji. Stoga su propisi za ograničavanje emisija SOx od ključne važnosti za zaštitu javnog zdravlja i životne sredine.
Jedna temeljna studija bavila se temom brodova za krstarenje i njihovim zagađenjem. Evropska federacija za transport i životnu sredinu uradila je istraživanje gde je došla do zaključka da je 2022. godine 218 aktivnih evropskih kruzera emitovalo isto SOx koliko i milijardu automobila. S druge strane, isto istraživanje ukazuje i na mogućnost usklađivanja transporta i zdrave životne sredine, i kao primer navodi Veneciju gde je zagađenje od masivnih, velikih brodova za krstarenje palo za 80 odsto nakon što su ih zabranili u svojoj gradskoj luci. Kada je odluka bila doneta 2021. godine, pisali smo nešto više o tome, pre svega da se zabrana odnosi na kruzere sa više od 25.000 tona bruto težine, duže od 180 metara i čija visina prelazi 35 metara a čije su emisije sumpora iznad 0,1 odsto.
Iako nam je, kada govorimo o zagađenju, uvek automobil na umu – zapravo pomorski saobraćaj nije mnogo bolji, samo je naročito u kontinentalnim delovima manje vidljiv. Međutim, ovo istraživanje nas podseća na ove ogromne zagađivače, i upućuje na još jedan značajan podatak koji se tiče Barselone – ona je 2022. godine bila najzagađenija luka u Evropi, i u ovom gradu automobili naspram brodova, bili su manji problem za životnu sredinu.
Brodovi u lukama često drže svoje motore u radu čak i kada su usidreni da bi napajali operacije na brodu. Ovo u vazduh oslobađa zagađivače kao što su oksidi azota i oksidi sumpora u još većim količinama.
Kolike količine fosilnih goriva troše kruzeri zavisi od veličine, brzine, kapaciteta, uzburkanosti mora i slično, ali sve u svemu radi se o pozamašnim brojkama. Na primer, veliki brod za krstarenje kao što je “Simfonija mora”, koji nosi titulu najvećeg broda za krstarenje na svetu, može da potroši oko 1.000-1.500 tona goriva dnevno u zavisnosti od brzine rada. Za nedelju dana ovo može dodati do 7.000-10.500 tona goriva. Najveći kruzer na svetu, čiji je kapacitet devet hiljada ljudi, isplovio je pre nekoliko godina prvi put upravo iz prošlogošnje najzagađenije luke – Barselone, kako bi plovio Mediteranom.
Evropska federacija za transport i životnu sredinu pružila nam je još jedan alarmantan podatak – od 2019. godine do prošle godine broj brodova i njihova potrošnja porasli su za 23 odsto, što je povećalo emisije sumpor oksida za 9 odsto, a emisije azot oksida za 18 odsto.
Energetski portal
