Od pre godinu dana, kada je Evropska fondacija za transport i životnu sredinu (eng. Transport & Environment) iznela procenu da je dve trećine najavljenih evropskih planova za baterije u opasnosti, Evropska unija objavila je brojne mere kako bi se unapredilo rešavanje ovog pitanja.
U novom izveštaju koji je objavljen od strane Transport & Environment, izneta je analiza o napretku Evrope. Ono što se prvo ističe, jeste da bi proizvodnja do 2026. godine mogla da se poveća do nivoa da Evropa samostalno zadovoljava svoje potrebe za baterijama.
Ipak, iako smanjen, rizik i dalje postoji. Kako se navodi, plan izgradnje za više od polovine gigafabrika u Evropi i dalje je neizvestan, odnosno postoji mogućnost da bude odložen ili otkazan.
Gledajući po državama, u odnosu na procenu kapaciteta od prošle godine, najviše su napredovale Francuska, Nemačka i Mađarska. Sa druge strane, Finska, Velika Britanija, Norveška i Španija, imaju najveći udeo kapaciteta sa visokim ili srednjim rizikom.
Pročitajte još:
- BRZ RAZVOJ BATERIJA KLJUČAN ZA ENERGETSKE I KLIMATSKE CILJEVE?
- LITIJUMA NEĆE BITI DOVOLJNO ZA SVE, DA LI SU REŠENJE NATRIJUM-JONSKE BATERIJE?
- MINI NUKLEARNA BATERIJA – TEHNOLOŠKA INOVACIJA ZA SVAKI DAN?
Takođe, do 2030. godine, Evropa bi mogla da proizvodi i većinu svojih potreba za ključnim komponentama i materijalima, kao što je litijum, ali i da obezbedi između osam i 27 odsto minerala za baterije iz lokalno recikliranih izvora. Najveći deo najavljenih kapaciteta za proizvodnju litijumskih hemikalija nalazi se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. Treba pomenuti da su ovi projekti uglavnom i dalje u ranoj fazi razvoja.
U izveštaju se objašnjava zbog čega je značajno da proizvodnja nekih od najenergičnijih i najvrednijih komponenti bude u Evropi. Naime, proizvodnja baterijskih ćelija lokalno, može da smanji emisije ugljenika za 20 do 40 odsto, u odnosu na njihovu proizvodnju u Kini. Primera radi, lokalni izvori nikla imali bi čak 85 do 95 odsto manje emisija, nego što su trenutne kada se njima Evropa snabdeva iz Indonezije.
,,Klimatske koristi od premeštanja proizvodnje u Evropu jesu – za oko 37 odsto smanjene emisije ugljenika na osnovu evropske mreže, a procenat dodatno raste na preko 60 odsto kada se za proizvodnju koriste pretežno obnovljivi izvori energije’’, navodi se u izveštaju.
Energetski portal
