Ovako nikada nije bilo do sada – rečenica je koja se poslednjih godina sve češće izgovara kada se priča o vremenskim prilikama. Da li se klima zaista toliko brzo menja, kakve su posledice i da li mogu ljudi uz pomoć tehnologije da menjaju i kontrolišu klimu.
Klima se značajno promenila proteklih decenija i razlog za to je čovek i sagorevanje velikih količina fosilnih goriva radi proizvodnje energije. Sve veće oslobađanje ugljen-dioksida učinio je da se efekat staklene bašte pojača i zbog toga beležimo zagrevanje planete na svim meridijanima.
Planeta je danas u proseku toplija za jedan stepen u odnosu na predindustrijsko doba sa kraja 19. veka. To dovodi do raznih promena u klimatskom sistemu, topljenja leda, porasta nivoa okeana i drugih ekstremnih vremenskih uslova. Zbog toga su i zime kod nas sve blaže, sve je manje snega.
Procenjuje se da će u narednih 30 godina emisija ugljen-dioksida dovesti do povećanja prosečne temperature za barem još jedan stepen, što će dodatno uticati na promenu klime.
Klimatolog Vladimir Đurđević ističe da to ne znači da će se desiti neki binarni scenario, u kojem je jednog dana sve u redu, a drugog dolazi do sudnjeg dana, ali da ćemo se polako navikavati na ono što smo ranije nazivali ekstremnim vremenskim prilikama.
„Najbolji primer za to su leta. Mi smo se već navikli da su leta kod nas tropska sa velikim brojem dana od preko 35 stepeni. Zbog toga je prošlo leto, iako je ono bilo toplije od proseka iz sredine 20. veka, nama delovalo blago, jer smo se već navikli na ekstremno topla leta“, objašnjava Đurđević.
Pročitajte još:
Sa druge strane, prirodne katastrofe će biti sve učestalije i razornije. Mi možemo da očekujemo više suša, poplava i olujnih nepogoda.
Postizanje cilja Pariskog klimatskog sporazuma i zauzdavanje porasta prosečne temperature na 2 stepena iznad predindustrijskog perioda, čini se malo realnijim sada, jer je prošle godine došlo do velikih pomaka na tom polju.
„Osim EU koja je uvek bila predvodnik na tom polju, Kina se prošle godine obavezala da će do 2060. godine u potpunosti prestati sa korišćenjem fosilnih goriva. Japan je takođe obećao da će do 2050. godine biti zelena zemlja. Južna Koreja takođe. I novi američki predsednik je obećao da će prvi dan svog mandata vratiti SAD u Pariski sporazum i cilj će biti da do 2050. SAD prekine sa korišćenjem fosilnih goriva“, ističe Đurđević.
Kontrolisanje klime
Kina namerava da do 2025. godine unapredi sistem modifikovanja vremenskih prilika, odnosno da na 5,5 miliona kvadratnih kilometara veštački izazivaju sneg ili kišu.
Đurđević smatra da je trenutno to veoma teško izvodljivo.
„Iako mi znamo teorijski i na papiru da je to moguće izvesti, atmosfera i klimatske prilike su daleko složenije. Da bismo tako nešto uradili moramo do najfinijih detalja koje je maletene nemoguće izračunati, jer vi morate da promenite atmosferske uslove na određenom prostoru u datom trenutku, što je veoma teško“, navodi klimatolog.
Prema njegovim rečima, tehnologija promene vremena, kako Kina namerava da je primeni, datira još iz 50-ih godina prošlog veka, a to je putem čestica koje pokreću kondenzaciju pre nego što bi ona prirodno počela.
Deterministički haos
Atmosfera ima, kako objašnjava, osobinu dinamičkih sistema koja se zove „deterministički haos“. To znači da je ona u jednom vremenskom prozoru predvidljiva, a to je desetak dana unapred i zato sa određenom izvesnošću možemo da prognoziramo i znamo šta će se desiti.
„Posle deset dana stvari postaju nepredvidljive. Tako i na malim razmerama, razlika u temperaturi od 0,1 ili 0,2 stepena može da da potpuno drugačije ishode. Ta vrsta nepredvidljivosti koju atmosfera nosi je velika prepreka kod kontrolisanja vremena“, ističe Đurđević.
Zaprašivanje kredom i „Gejtsov“ balon za odbijanje svetlosti
Vrlo stara ideja i prirodno rešenje koje ljudi pokušavaju da simuliraju. Kada se desi erupcija velikih vulkana, poput Pinatuba 1992. godine, dolazi do oslobađanja velike količine sumporovih oksida u stratosferu, u kojoj te čestice mogu da ostanu jako dugo i one poprimaju osobinu mikroogledala koja reflektuju sunčevo zračenje.
Jedna od ideja jeste da ljudi veštački ubace ta mikroogledala u atmosferu i na taj način spustite temperaturu.
„Ljudi ne treba da se plaše toga koliko god mediji pokušavali da naduvaju vest. Ako mi zaista dođemo do situacije u kojoj je to jedini način da stabilizujemo klimu, onda ćemo već biti u velikom problemu. Bolje da se držimo ovoga što znamo da je moguće, a to je snižavanje emisije ugljen-dioksida i izbacivanje iz upotrebe fosilnih goriva“, naveo je Đurđević.
Svi naučnici koji se bave klimom se protive korišćenju geoinženjeringa, zato što smo mi već napravili jedan problem i sad taj isti problem pokušavamo da rešimo novom intervencijom.
Izvor: RTS
