Bolnica u Kladovu i Osnovna škola „Vuk Karadžić”, u kojoj se nalaze i muzička škola i škola za decu sa posebnim potrebama, uskoro će svoje potrebe za grejanjem i potrošnjom tople vode pokrivati preko sistema nove toplane na biomasu PEMCI 1.
Potrebe ove velike škole, stare gotovo 185 godina koju trenutno pohađa nešto više od hiljadu đaka, za sada pokriva toplana Centar i Pemci. U prvoj toplani, koja se nalazi u stambenoj zoni u centru Kladova, koristi se mazut sa 2 odsto sumpora, dok se u drugoj toplani koristi ugalj.
Nova toplana na biomasu moći će da podmiri celokupne potrebe za energijom pomenutih korisnika. Postoji više dobrih strana prelaska sa fosilnih goriva na biomasu, a jedna od najvažnijih je čistiji vazduh. Buduća toplana će kao pogonsko gorivo koristiti drvne ostatke iz pilana, ostatke u šumarstvu i raspoloživu drvnu sečku. Glavna razlika između starog načina grejanja i novog biće smanjenje emisije CO2 za gotovo 100 odsto.
Kladovo, kao mesto poznato po izuzetnim prirodnim lepotama, Dunavu, Đerdapu, burnoj istoriji, energetskim resursima i gostoljubivosti ponovo pokazuje zainteresovanost za održivu energiju i zaštitu svoje sredine. Nakon što su dve solarne elektrane puštene u rad, a koje je projektovala kompanija CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION, emisija ugljen-dioksida u Kladovu je značajno smanjena a nova toplana će svojim radom dodatno doprineti tome da Kladovčani udišu čistiji vazduh.
Globalno zagrevanje i efekat staklene bašte predstavljaju posledice povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Ovim projektom predviđeno je da novo postrojenje, sa sadašnjih 5.852 tona ugljen-dioksida koje ispusti toplana na mazut na godišnjem nivou, smanji emisiju ovih čestica na 75 tona. Nova toplana PEMCI 1 trebalo bi da se poveže magistralnim toplovodom sa toplanom Centar, koja se nalazi u centru Kladova, a preko nje sistemom distribucije vrele vode u sistem daljinskog grejanja u Kladovu.
Nova toplana na drvnu sečku, snage 2 × 3,0 MW nalaziće se u severozapadnom delu Kladova, u naselju Pemci, u blizini postojeće toplane, snage 1,1 MW koja koristi ugalj kao gorivo, a koja će biti ugašena po puštanju u rad pomenute toplane na biomasu.
Predviđena je ugradnja dva jednaka vrelovodna horizontalna kotla izlazne snage 2 × 3,0 MW, sa automatskim čišćenjem putem komprimovanog vazduha, iznošenjem pepela ispod rešeta putnim transportom u kontejner za pepeo. To će omogućiti povezivanje sa postojećim toplanama Pemci 1 i Centrala i podmirivanje potreba za grejanjem bolnice i škole. Prema projektu, predviđeno je da nova toplana isporuči gotovo identičnu količinu energije. U grejnom periodu od oktobra 2017. godine do aprila 2018. godine, iz ove dve toplane isporučeno je ukupno 17.789.400,62 kWh, dok je za novu toplanu predviđeno da isporuči 17.550.864,47 kWh. Buduća toplana će se sastojati iz akumulatora toplote, dva kotla, elektrofiltera, dimnjaka, višednevnog skladišta sečke, servisnog puta i servisnog platoa.
Od svih obnovljivih izvora energije u Srbiji, biomasa ima najveći potencijal. Podršku investitorima i kompanijama koje žele da unaprede svoju efikasnost i pređu na obnovljive izvore energije pruža portal Zelena energija.
Ova jedinstvena platforma predstavlja deo aktivnosti Privredne komore Srbije u okviru Projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, nadležnim institucijama i partnerima iz civilnog sektora. Portal Zelena energija je prva onlajn trgovina različitim vrstama biomase na našim prostorima i povezuje kupce i prodavce biomase, kao i investitore, projektante, izvođače, distributere, banke i sve druge učesnike na tržištu obnovljivih izvora energije.
Priredila: Željka Vesić
Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.
