Kompanija „Čajna roud end bridž korporejšen“ (CRBC) zainteresovana je za projekte u izgradnji energetske infrastrrukture, posebno kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), kažu za Novu ekonomiju iz Ministarstva energetike i rudarstva.
„Kada je reč o saradnji u sektoru rudarstva, kompanija je iskazala interesovanje u razvoju tehnologije i opreme i komercijalnoj saradnji sa potencijalnim investitorima“, navodi se u pisanom odgovoru našem portalu.
Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnici kompanije CRBC su ove nedelje organizovali sastanak na kome su razgovarali o mogućnostima saradnje na zajedničkim projektima u energetskom i rudarskom sektoru.
„Na sastanku je bilo reči i o mogućnosti potpisivanja memoranduma o razumevanju između Ministarstva i kompanije i unapređenju saradnje u energetskom i rudarskom sektoru“, navode iz Ministarstva.
CRBC u Srbiji radi na projektu „Čista Srbija„, izgradnji Fruškogorskoj koridora, kao i deonici autoputa od Požege prema Crnoj Gori.
Kineska kompanija je sve ove poslove dobila direktno, na osnovu međudržavnih projekata, o čemu je pisala i organizacija Transparentnost Srbija.
Pročitajte još:
Na sastanku i o rudniku Kovin
U saopštenju koje se odnosi na rezulatate sastanka navodi se da je Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike govorio o velikim potencijalima solarne energije u Srbiji, kao i o rudniku u Kovinu.
„Posebno bismo istakli mogućnosti konstruisanja solarnih elektrana na krovovima skladišta, industrijskih i sportskih hala, izgradnju solarnih elektrana na tlu u devastiranim područjima, kao i plutajuće solare na jezerima. Kada je reč o ležištu uglja Kovin, ono raspolaže sa 200 miliona tona i mogućnosti eksploatacije su velike“, rekao je Lakićević.
Iz Ministarstva odgovaraju da, kada je reč o ležištu uglja Kovin, kompanija Energetski Kompleks na prostoru Ležišta Kovin (polja A i B), odnosno Velikog Kovina, overila rezerve uglja u količini od 266 miliona tona.
„Trenutno se projekat nalazi u statusu zadržavanja prava na istraživanje u cilju pripreme dokumentacije (studija izvodljivosti, u toku je postupak dobijanja obima i sadržaja Studije o proceni uticaja podvodne eksploatacije na životnu sredinu i dr.) za dobijanje eksploatacionog polja“, piše u odgovoru Novoj ekonomiji.
Pojašnjavaju da će od rezulatata Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zavisiti i to da li će doći do ekploatacije uglja.
„Takođe, Srbija je u procesu usvajanja Integrisanog plana za klimu i energetiku do 2030, sa vizijom do 2050. godine, koji je najvažniji dokument u oblasti energetike i koji podrazumeva da u svim segmentima donosimo odluke koje će omogućiti da 2030. godine imamo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto“, odgovara Ministarstvo.
To znači, dodaju, da rade na tome da promene način na koji se proizvodi energija i da polako izlađu iz „prljavih tehnologija i fosilnih goriva„.
U Stategiji razvoja energetike Srbije do 2025. godine se navodi da kapacitet Kovinskog basena može da omogući kontinualno snabdevanje termo-kapaciteta snage od oko 700 MW, ali da to zahteva investiciju u rudarskom sektoru od oko 500 miliona evra.
Rudnik Kovin je 2005. godine izvdojen iz Elektroprivrede Srbije. Poslovao je do 2007. godine kada je Vlada donela odluku o privatizaciji. Rudnik je te godine prodat preduzeću Kornikom iz Bugarske. Agencija za privatizaciju je 2010. godine raskinula ugovor o prodaji. Nakon raskida privatizacije, preduzeće je ušlo u restruktuiranje.
U izveštaju o poslovanju navodi se Rudnik Kovin više nema zaostalih obaveza iz perioda privatizacije.
„U pogledu zaliha gotovih proizvoda, 2020. godinu smo završili sa 9.270 tona uglja“, navodi se u poslednjem godišnjem izveštaju.
Pre devet godina ministarska energetike Zorana Mihajlović izjavila je da postoje zainteresovani investitori za gradnju termoelektrane u Kovinu vredne između 500 i 700 mil EUR, a četiri godine kasnije predstavnici kineskih kompanija China Huadian Hong Kong Company Limited (CHDHK) i Tianjin Dredging Corporation (CCCC TDC), Energetskog Kompleksa iz Beograda i Naftne industrije Srbije izjavili su da su spremni da „ubrzanom dinamikom nastave realizaciju projekta energetskog kompleksa Kovin“, piše eKapija.
Izvor: Nova Ekonomija
