Kina se guši u smogu dok pravi eko grad

Zvaničnici Kine potpuno su evakuisali jedan od većih gradova zemlje, Harbin u provinciji Heilongijang, zbog neverovatne koncentracije smoga. Indeks za merenje koncentracije smoga u vazduhu dostigao je neverovatan 1000-ti podeok! Sve količine preko 300 se smatraju opasnim, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da je dozvoljeni dnevni nivo 20.

Škole su zatvorene, takođe i aerodrom, a saobraćaj je u sveopštem haosu u Harbinu, gradu koji broji 11 miliona ljudi. Posetiocima regije se preporučuje oprez. Tačnije, smog koji se zadržao već duže vreme je omogućio nagomilavanje raznih zagađivača u vazduhu iznad grada. Zvaničnici kažu da će se opasnost najverovatnije zadržati i u narednih 24h.

Kina je poznata po problemima sa smogom. Destinacije sa visokim prometom ljudi poput Pekinga i Šangaja su u značajno boljem stanju od Harbina, ali i u njima je koncentracija smoga generalno 5 puta veća od dozvoljene.

U Šangaju je takođe, prema poslednjim navodima iz Kine, došlo do enormne koncentracije smoga, u tolikoj meri da je oboren svojevrsan rekord u tom pogledu i svim stanovnicima se savetuje ostanak u zatvorenim prostorijama, a gradske vlasti apeluju na fabrike da prekinu rad i time emisiju štetnih materija.

Ipak jedna od incijativa ide u prilog zvaničnicima. Reč je o zajedničkom projektu između Kine i Singapura na stvaranju u potpunosti ekološkog grada. Zamisao je da se stvori model koji je praktičan, održiv i pre svega, koji je moguće reprodukovati i primeniti i na ostale gradove u Kini, kao i na ostatak sveta.

Vizija takozvanog „Tianjin Eco-City“ projekta se ogleda u tome što se teži ka stvaranju harmonične i samoodržive zajednice koja može da podrži potrebe urbanizacije Kine i koja će biti moderan grad u kome će moći da živi 350.000 stanovnika. Plan je da se taj cilj ostvari do 2017. godine. Ovaj model takođe nije zamišljen kao prototip, gde će svoje mesto u gradu naći samo oni koji će moći da priušte visoke cene i finansijski isprate standard života u istom, već je glavni akcenat stavljen upravo na gorepomenutu reprodukciju modela.

Prvi eko-grad ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude poslednji pa sami zvaničnici rade na tome da, pored toga što će se grad napajati energijom iz isključivo čistih i nezagađujućih obnovljivih izvora energije, takođe podignu svest i samih stanovnika o značaju očuvanja okoline i potrošnje energije. Celokupan projekat osmišljen kao svojevrsni mega-eksperiment u kome svi njegovi stanovnici imaju ličnog udela i doprinosa.

Značajno je napomenuti da ova zamisao nije previše idealističke prirode gde će se ograničavati slobode građana, kao sto je pravo na vožnju automobila i tome slično.

Trenutno je u ovaj projekat uloženo oko 11 milijardi evra, a do kraja projekta ukupna cifra će dostići broj od oko 25 milijardi evra, zajedničkog uloga kineske i vlade Singapura.

Ono čemu obe vlade teže je razvijanje jeftine tehnologije koja se može industrijalizovati, proizvesti i prodati na drugim tržištima, u isto vreme da bude i ekološka i ekonomski isplativa.

N.M.