Znate onu priču – avioni ispuštaju tajanstvene hemikalije koje menjaju vreme, kontrolišu misli ili prave ko zna kakve eksperimente nad nama. Možda ste i vi nekad podigli pogled ka nebu, videli te bele tragove i zapitali se: „Šta li to zaista izlazi iz aviona?”
Ispostavlja se da ti tragovi – u teorijama zavere opisani kao kemtrejls (hemijski tragovi), a u nauci kao kontrejls (skraćeno od kondenzacijski tragovi) – zaista imaju moć da utiču na klimu, ali ne na način na koji zaverenici misle. Nauka je sada prilično sigurna: ovi tragovi možda ne sadrže tajne supstance, ali svakako nisu bezazleni.
Svi znamo da vazduhoplovstvo doprinosi globalnom zagrevanju ispuštanjem ugljen-dioksida (CO₂). Ali ono što je manje poznato jeste da sami tragovi aviona mogu imati čak i veći trenutni efekat na klimu od CO₂, evo kako.
Kada mlazni motor sagoreva gorivo, ispušta vodenu paru, čađ i druge čestice. Na velikim visinama, gde su temperature ekstremno niske, ta vodena para se kondenzuje oko čestica i formira sitne kristale leda – ono što vidimo kao bele linije na nebu. Većina tragova nestane brzo, ali ako je vazduh previše hladan i vlažan, ovi tragovi mogu trajati satima i širiti se, stvarajući oblake nalik cirusima.
I tu dolazimo do problema: tragovi aviona deluju kao ogromno atmosfersko ćebe koje zadržava toplotu koja bi inače otišla u svemir, čime doprinose zagrevanju planete, piše Evropska federacija za transport i životnu sredinu.
Zapravo, tragovi aviona imaju dvostruko lice. Tokom dana, mogu delimično reflektovati sunčeve zrake nazad u svemir, slično kao beli oblaci, čime donekle hlade planetu, dok istovremeno zadržavaju toplotu ispod sebe. Noću je priča drugačija – više nema sunčevog zračenja, pa tragovi služe samo kao termoizolacija koja sprečava Zemlju da se hladi.
Možda sada mislite: „Pa dobro, ti oblaci se rasprše za nekoliko sati, dok CO₂ ostaje u atmosferi vekovima. Zar tragovi aviona nisu manji problem?”
Da, pojedinačni trag traje kratko, ali avioni lete svakog dana, svakog sata, i stalno stvaraju nove tragove. To je kao da pokušavate da obrišete pod, dok ostavljate slavinu da curi.
Ono što me najviše čudi jeste koliko je malo urađeno da se ovaj problem reši, iako postoji nekoliko relativno jednostavnih rešenja poput promena visine leta, korišćenja čistijeg goriva i optimizacije ruta.
Recimo, ako bi piloti izbegavali let na visinama gde su uslovi za formiranje tragova idealni, njihova pojava bi se značajno smanjila. Zakođe, upotreba eko-goriva čije sagorevanje emituje manje čađi smanjila bi količinu čestica oko kojih se formiraju kristali leda. Postoje i softveri koji mogu predvideti gde će se tragovi najverovatnije formirati i pomoći da se avioni usmere ka područjima gde će se brzo raspršiti.
Dakle, tragovi aviona možda nisu deo tajnog plana za kontrolu stanovništva, ali svakako utiču na klimu više nego što većina ljudi misli. I dok svet troši milijarde na smanjenje emisije CO₂, tragovi su i dalje u senci. Možda nećemo moći da ih potpuno uklonimo, ali ako želimo da ozbiljno smanjimo uticaj avijacije na globalno zagrevanje, vreme je da ih konačno uzmemo u obzir.
