Toplotni talas koji je „preplavio“ Evropu došao je i do naše zemlje, gde je u subotu u nekoliko mesta dostigao svoj vrhunac – 40 °C.
To neće biti prvi put da se suočavamo sa visokim temperaturama, otkriva CINS. Naime, krajem juna prošle godine u Smederevskoj Palanci zabeleženo je 40,7 °C. Imali smo treće najtoplije leto u Beogradu u poslednje 133 godine, a godina je obeležena kao 12. najtoplija u prestonici u tom periodu.
U poslednjih devet godina imali smo 61 toplotni talas u Srbiji, od čega devet samo tokom prošle godine. Toplotni talasi su periodi od najmanje pet uzastopnih dana kada maksimalna dnevna temperatura bude veoma ili ekstremno topla.
Visoke temperature mogu se odraziti i na zdravlje ljudi. Doktorka Nataša Dragić ranije je za CINS objasnila da toplotni talasi slabe srčani mišić. Pored toga, stalno izlaganje visokim temperaturama može izazvati nesvesticu, umor, hipertenziju i gubitak pažnje. Najugroženiji su deca, stariji stanovnici, osobe sa respiratornim bolestima ili dijabetesom, ali i stanovništvo koje je konstantno napolju.
Podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) koje je analizirao CINS pokazuju da je u poslednjih 70 godina devet od deset najtoplijih godina u našoj zemlji bilo od 2000. godine naovamo. Ekstremno visoke temperature dostigle su rekord 2019.
Prošle godine, negde u ovo vreme, veći deo Srbije bio je „pod udarom“ visokih temperatura. U svih 28 mesta u Srbiji, gde RHMZ prikuplja podatke, srednja mesečna temperatura odstupala je od normale za to doba godine. Samo je u Sjenici, Nišu i Zaječaru bilo veoma toplo, u ostalim mestima bilo je ekstremno vruće.
Pročitajte još:
Naučnici sve češće talase visokih temperatura, kao jedan vid ekstremnih vremenskih uslova, povezuju sa klimatskim promenama.
Klimatske promene nastaju zbog ispuštanja ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferu pri čemu se planeta zagreva i dolazi do promene klime. Kao posledica sve češće se javljaju toplotni i hladni talasi, ali i drugi ekstremni vremenski uslovi poput obilnih kiša, poplava, suša i nedostatka snega zimi. CINS-ovo istraživanje iz 2020. pokazalo je da su klimatske promene u Srbiji sve vidljivije, da ugrožavaju zdravlje i prihode stanovnika, kao i da je država kasnila u borbi protiv klimatskih promena.
Beograd godinama najtoplije mesto
To što je u Beogradu tokom 2021. bilo veoma toplo nije izuzetak, pokazuju podaci koje je analizirao CINS. U poslednjih osam godina svaki put najtoplije mesto u Srbiji, prema godišnjim srednjim temperaturama, bio je upravo Beograd.
Pored toga, one u glavnom gradu u ovom periodu nijednom nisu bile u okviru normalnih vrednosti. Tako je Beograđanima 2014, 2015, 2018. i 2019. godine bilo ekstremno toplo, 2020. i 2017. veoma toplo dok su i 2016. bili izloženi toplim temperaturama iznad proseka.
I dok je temperatura u Beogradu konstantno na prvom mestu, tokom godina drugo najtoplije mesto u Srbiji menjalo je svoju adresu. Najčešće je to bio Negotin – čak šest puta. Samo 2018. na toj poziciji ga je zamenio Niš, a 2014. Zrenjanin.
U drugom najvećem gradu u Srbiji, Novom Sadu, temperature su nešto niže. Ipak, i on je pri vrhu liste najtoplijih mesta. Sudeći prema podacima koje je analizirao CINS, za razliku od ranijih godina, u 2021. u Novom Sadu bilo je za nijansu hladnije. Naime, srednje godišnje temperature kretale su se od ekstremno toplih 2018 i 2019. godine preko veoma toplih, da bi prošle godine bile ocenjene kategorijom „toplo“.
S druge strane, najhladnije je proteklih godina bilo u planinskim predelima – na Kopaoniku, zatim Sjenici, Crnom vrhu u blizini Bora i Zlatiboru. Prošle godine, srednja godišnja temperatura na Kopaoniku u odnosu na ranije godine bila je najniža, 4,3 °C.
Izvor: CINS
