Iako je naizgled u borbi protiv klimatske krize najveći deo pažnje usmeren na smanjenje emisija ugljen-dioksida, posebno je prošlogodišnja Konferencija UN o klimatskim promenama pokazala da postoji problem kojem je potrebno posvetiti se možda i još više. Reč je o emisijama metana – gasu koji snažnije od ugljen-dioksida utiče na stvaranje efekta staklene bašte. Procena Međunarodne agencije za energetiku (IEA) govori da je metan koji proizvede čovek, odgovoran za oko 30 odsto porasta globalne temperature koji se odvija poslednjih godina. Države širom sveta uhvatile su se ukoštac sa ovim gasom, donoseći različite obaveze, kazne i preporuke, ali ostaje teško uvideti u kojoj meri se one primenjuju. Ovde u pomoć uskaču tri igrača – satelit, algoritmi i veštačka inteligencija.
Udruženim snagama, kompanija Gugl (eng. Google) i Fond za zaštitu životne sredine (eng. Environmental Defense Fund), osmisli su način kako pomenuta tri igrača mogu da dopinesu smanjenju emisija metana. Novi satelit Fonda za zaštitu životne sredine koji je poneo naziv MethaneSAT, lociraće i meriti emisije iz naftnih i gasnih operacija širom planete, zato što ove industrije predstavljaju drugi najveći izvor emisija metana koje su izazvane delovanjem čoveka, nakon poljoprivrede. Iako postoje već sateliti koji prate globalne emisije metana, ovaj satelit značajno je unapređen tako da sa mnogo većom preciznošću može da zabeleži konkretne lokacije sa kojih dolazi do ispuštanja ovih emisija. Kako se navodi, satelit će orbitirati 15 puta dnevno oko Zemlje i to na visini od preko 350 milja.
Kakva je uloga Gugla?
Gugl mape (eng. Google maps), možda nam je i najpoznatija internet usluga koju nudi ova kompanija, kada je reč o nekim podacima i ilustracijama dobijenim zahvaljujući satelitima. Gugl ert (eng. Google Earth), mogao bi da se podvede kao naprednija forma mapa, koja nudi 3D prikaz naše planete, uz dodatne interesantne mogućnosti. Možete otputovati na mnogobrojne lokacije na našoj planeti i pomoću opcije ’’čikica’’ spustiti se u određenu ulicu, pa se i kretati po njoj i tako videti stvarno zabeležene snimke. Uzdizanjem naprednih mogućnosti ovakvih internet usluga, dolazimo do one koja predstavlja odgovor na pitanje kakvu ulogu ima Gugl – reč je o Goole Earth Engine platformi za praćenje životne sredine na planetarnom nivou.
Zamisao Fonda za zaštitu životne sredine jeste da podaci koji se prikupe pomoću satelita, budu dostupni zainteresovanim stranama širom sveta kako bi se ubrzali napori za smanjenje metana u naftnoj i gasnoj industriji. Dostupnost, vizuelizacija i dodatne pogodnosti upravo će biti moguće zahvaljujući platformi o kojoj je malopre bilo reči. Ona na jednom mestu pruža mnoštvo geoprostornih podataka i alata za njihovu analizu – kako satelitskih snimaka, tako i pisanih konkretnih podataka. Kada se informacije prikupljene satelitom MethaneSAT ubace na ovu platformu, korisnici će njih moći da kombinuju i sa drugim skupovima podataka vezanim za životnu sredinu i analiziraju pomoću raznih alata. Kako bi se sve ovo sprovelo o delo, potrebne su računarske mogućnosti za brzu i bezbednu obradu velikog broja podataka, što ponovo omogućava Guglov oblak, odnosno Google Cloud.
Lansiranje satelita trebalo bi da se realizuje već u mesecu pred nama. Zahvaljujući satelitima, čovečanstvo je ostvarilo mnoge prednosti, a hoće li ovakav način mapiranja lokacija iz kojih dolaze emisije metana zaista pomoći da se iste umanje, ostaje da vidimo.
Katarina Vuinac
