Da ne znam o čemu je reč, moram da priznam da bi mi trebalo nekoliko minuta da procesuiram današnji naslov bloga. Kako znači „na koji način“. Kao kralj kokaina obično se opisuje Pablo Eskobar. Reč „posthumno“ upotrebljavamo za događaje koji su se odigrali nakon smrti aktera. Kada osoba doprinosi nečemu, ona zapravo igra određenu ulogu u nekom procesu. U ovom slučaju, reč je o „oživljavanju“ životinja za koje smo mislili da su zauvek nestale. I dalje vam nije najjasnije ŠTA SE DOĐAVOLA DEŠAVA? Odlično! Nastavite da čitate.
Pablo Eskobar bio je narko-terorista iz Kolumbije, rođen 1949. godine. Važi za najbogatijeg kriminalca u istoriji, a njegovo bogatstvo procenjivalo se na između 25 i 30 milijardi američkih dolara. U tadašnjoj vrednosti novca. Da se rodio koju deceniju kasnije i krenuo istim putem, zgrtajući jednake količine keša, sada bi ta suma iznosila 56 milijardi novčanica s likom Džordža Vašingtona. Tokom osamdesetih i devedesetih godina, Eskobarov kartel je monopolizovao tržište kokaina u Sjedinjenim Američkim Državama. Nacionalna kolumbijska policija ubila ga je dan nakon njegovog 44. rođendana, 2. decembra 1993. godine.
Toliko o njemu. On čak nije ni zvezda priče, već njegovi nilski konji koji podsećaju na izumrle lame. A taman ste pomislili da ne može čudnije…
Pored svog crnog biznisa belim, teškog na milijardi zelembaća, nekrunisani kralj je za sobom ostavio i zoološki vrt. Žirafe, lavovi i druge egzotične vrste bile su iseljene sa njegove hacijende i premeštene u nove domove. Ipak, više od dve decenije kasnije, na desetine nilskih konja, potomaka Eskobarovog životinjskog kraljevstva, kupa se u malim jezerima na severu njegove otadžbine. Njihova brojnost ih čini najinvazivnijom životinjom na svetu.
Pazite! Ne pričam nemušti jezik uprkos tome što sam kao mala vrlo često pokušavala da odgonetnem misli bakinih pasa, međutim, verujem da koliko-toliko poznajem životinje. Ne garantujem da sam 100 odsto u pravu, niti da se veverice npr. makljaju međusobno, ali tvrdim da je kod njih ekvivalent za našu uvredu „sebična skotino“ zapravo „INVAZIVNA VRSTO“. Da, bilo bi znatno kraće da sam rekla da taj termin nosi negativan prizvuk, ali avaj…
Eskobarovi nilski konji zapravo su pokazatelj da invazivne vrste nisu nužno loše (ne primenjivati istu logiku na „sebične skotine“, prim. aut).
Biolozi-konzervacionisti su utvrdili da pripadnici pojedinih invazivnih vrsta u modernom dobu imaju karakteristike megafaune iz kasnog pleistocena. Na taj način one „oponašaju“ neke od ekosistema koji su bili prisutni na Zemlji pre između 12 i 116 hiljada godina. Kada je reč o prinčevima kokaina, oni sa ovim životinjama za koje nemamo adekvatan izraz na srpskom dele veličinu i takoreći – lajfstajl, tj. stanište.
U nadi da sam koliko-toliko razjasnila naslov, pozdrav!