Međunarodni tim meteorologa razvio je novu statističku metodu koja bi u budućnosti mogla omogućiti preciznije klimatske prognoze.
Naučnici sa Instituta za meteorologiju Univerziteta u Lajpcigu otkrili su da su brzine tzv. vrtložno pokrenutog mlaza (Eddy Driven Jet – EDJ) na Južnoj hemisferi porasle, dok se pojas ovih vetrova pomerio bliže Južnom polu.
Jet strimovi, ili mlazne struje, često se nazivaju „motorima vremena” jer u velikim visinama pokreću sisteme visokog i niskog pritiska, čime direktno utiču na vremenske prilike. Iako je poznato da klimatske promene imaju uticaj na ove vazdušne struje, do sada nije bilo dovoljno jasno kako se taj uticaj manifestuje – što ovo istraživanje sada počinje da razjašnjava.
Analizom podataka od 1950. godine, utvrđeno je da je 50 odsto promena direktno rezultat globalnog zagrevanja, dok ostatak uzrokuju drugi klimatski faktori, uključujući zagrevanje gornje tropske atmosfere i jačanje stratosferskih vetrova.
Pročitajte još:
- Klimatske promene povećale smrtnost tokom zadnjeg toplotnog talasa u Evropi
- EU predstavila predlog klimatskog cilja za 2040 – EEB upozorava na propuste
- Naučnici upozoravaju: Svetu ostaje tri godine do probijanja klimatske granice od 1,5°C
Leto u Južnoj Americi, južnoj Africi, Australiji i Okeaniji u velikoj meri zavisi od EDJ-a, pojasa vetra na visini od 1,3–1,5 kilometara. Njegovo predviđanje je izazovno zbog složenih klimatskih faktora, a istražuje se i njegov uticaj na jet strim u drugim delovima sveta, uključujući Pacifik, Atlantski i Indijski okean.
„Kombinovanom metodom istraživači su utvrdili da je 50 odsto zapaženog pomaka jet strima direktno posledica globalnog zagrevanja, dok ostatak izazivaju drugi klimatski faktori: zagrevanje gornje tropske atmosfere, jačanje stratosferskih vetrova i zagrevanje tropskog Pacifika. Neki od ovih faktora podložni su ljudskom uticaju, dok su drugi teže pripisivi”, saopšteno je sa Instituta.
Ubrzanje jet strima nije rezultat jednog faktora, već kombinacije navedenih.
Julia Mindlin, istraživač ističe da su ranija istraživanja bila fokusirana na dugoročne klimatske promene, ali da su sada kratkoročne promene relevantne za donosioce odluka. Napominje da njihova metoda može poboljšati prognoze za narednih deset godina.
