Pandemija koronavirusa izazvala je najveći pad potražnje za fosilnim gorivima širom sveta, što je dovelo i do najvećeg pada emisija ugljen-dioksida u toku jedne godine. Očekuje se da bi globalna emisija ugljenika iz industrije fosilnih goriva mogla da padne za 2,5 milijarde tona 2020. godine, odnosno za oko 5 odsto.
Pre pojave koronavirusa stručnjaci su smatrali da će emisije ugljen-dioksida biti još izraženije tokom ove godine, naročito u industriji fosilnih goriva i proizvodnji cementa. Ipak, mnogi klimatski stručnjaci podsećaju da se ovaj splet okolnosti ne može posmatrati kao trijumfalni uspeh za klimu jer je deo globalnog zdravstvenog i ekonomskg kraha, s brojnim nemerljivo negativnim posledicama, a ne rezultat ispravnih odluka nadležnih vlasti kad je reč o borbi protiv klimatskih promena.
Veliki udeo u smanjenju štetnih emisija nose ograničenja u saobraćaju, ali i u industriji, što će dovesti do smanjenja nafte, gasa i uglja u ogromnim količinama u ovogodišnjem svetskom energetskom sistemu.
Samo pad svetske potražnje za naftom, i to za oko 4 milijarde barela, kako se očekuje, smanjilo bi emisije ugljen-dioksida za oko 1,8 milijardi tona.
Pročitajte još:
Pored toga, pad potrošnje električne energije i recesije u teškoj industriji smanjiće potražnju za ugljem ili gasom, što će posledično smanjiti emisiju CO2 za oko više stotina miliona tona.
Očekuje se da će potražnja za energijom u Kini početi da se vraća na pređašnje stanje od narednog meseca, ali mnogi veruju da se na normalne nivoe neće vratiti do septembra. Ono na šta, svakako, podsećaju, jeste da ukoliko i nakon okončanja pandemije vlade ne preduzmu odgovarajuće mere podrške za čistu energiju kao deo paketa ekonomskog podsticaja, ovaj pad emisija štetnih gasova može predstavljati samo kratkotrajni predah prirode.
