Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave? Odgovori na sva ova pitanja kriju se u vrlo jednostavnim objašnjenju o tome kako se kroz reku, kao što je na primer Dunav, kreću razne čestice koje se zovu nanos i ponegde zaustavljaju.
Naime, rečna korita, iako smo ih sva odavno ucrtali na mapama, zapravo se vremenom menjaju i deformišu. Dolazi do erozije (drobljenja i spiranja materijala), kao i do taloženja rečnog nanosa. Onaj teži nanos, kao što je šljunak i krupniji pesak, kreće se po dnu, dok finiji i lagani nanos, kao što su sitniji pesak, prašina i glina, putuju izmešani sa vodom kao suspenzija.
Koliko će i kakvog nanosa biti, umnogome zavisi ne samo od same reke, njene brzine i toka, već od toga da li se krče okolne šume, da li se grade nasipi i brane i koliko se brine o priobalju i zaštiti od poplava.
Kako izgleda rečno dno Dunava, koliko vode protiče i kakav je nanos ove reke još od 1964. godine prati Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. Kako dr Marina Babić Mladenović piše u monografiji “Režim nanosa Dunava”, u ovoj drugoj po veličini evropskoj reci, težeg, vučnog nanosa, ima deset puta manje od suspendovanog. Ona objašnjava da rečne sile turbulencije ne mogu podići krupne čestice visoko iznad dna, dok se fine čestice sporo talože i u mirnoj vodi.
Materijal voda nosi nizvodno. Tamo gde ima nagiba terena, reka nosi krupnije komade, dok je u ravnici reka “tromija” i više nosi sitne čestice pa i rečna voda ima izraženiju boju. Kada bi se na neki način rečni tok zaustavio, čestice bi se istaložile na dnu. Upravo se to i događa na mestima gde se rečni tok naglo proširi – snaga reke opadne i čestice se talože pa baš tu nastaju rečna ostrva – ade. Jedna takva, nama veoma poznata ada nalazi se u centru Beograda – Veliko ratno ostrvo. Sličnih ostrva, manjih i većih, na Dunavu ima veoma mnogo.
Pročitajte još:
Dunav sa svojim 2857 km dugim tokom i srednjim višegodišnjim protokom od oko 6500 m3/s protiče kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Sve ove države veoma su zainteresovane da se napravi održiv plan upravljanja Dunavom kao i rizicima od poplava na slivu Dunava.
Srbija se u ovaj posao uključila kroz međunarodni projekat Danube Sediment kroz koji će se utvrditi svi ključni činioci koji utiču na nastanak i kretanje nanosa kao što su hidroenergija, obezbeđivanje uslova za plovidbu, zaštita od poplava, vodosnabdevanje, eksploatacija šljunka i slično. Znanja o tome šta se dešava na dnu Dunava i šta ljudi čine u njegovoj blizini, s obzirom na klimatske promene koje nas očekuju i čije posledice ovih dana već osećamo, biće nam od ključnog značaja za život uz Dunav.
Izvor: M.Đ./Nauka kroz priče
