U vremenu u kojem živimo, sticanje ekološke svesti i postupanje u skladu sa njom izuzetno je važano, a svaka promena, čak i ona najmanja, nesumnjivo doprinosi očuvanju životne sredine.
Bilo da smo odlučili da smanjimo korišćenje plastike, da recikliramo i koristimo ekološke proizvode, ili da smo naprosto odlučili da ne bacamo otpad tamo gde mu nije mesto, važno je da smo prepoznali da postupci nas kao pojedincaca mogu biti presudni u borbi protiv klimatskih promena.
Nažalost, svedoci smo da se navike teško i sporo menjaju, a svako od nas ima neku „grešnu naviku“ koja škodi životnoj sredini, a koje se nerado odričemo.
Pitali smo Milju Vuković iz fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće šta je to što svako od nas mora da razume kako bi nam odricanje od pojedinih neekoloških zadovoljstava lakše palo, na šta ona odgovara da nam je svima najteže da uđemo u proces odrasta (degrowth), u proces suprotan ideologiji konstantnog rasta i konzumerizma.
„Mnogi ekonomisti, biolozi i sociolozi govore u ovom trenutku o tome da je ideologija konstantnog rasta, razvoja društva koje počiva na konstantnom porastu konzumacije, nešto što treba što pre da menjamo, jer je nemoguće i neodrživo. U ovom trenutku mi trošimo više nego što planeta za 12 meseci može da obnovi, živimo na kredit i hrlimo u bankrot. Razvijene zemlje u tom procesu nažalost prednjače. Izaći iz ideologije konstantnog ekonomskog rasta je promena načina razmišljanja koja je neophodna u ovom trenutku, a koja istovremeno deluje nedostižno“, kaže Milja.
Pročitajte još:
Ona ističe da je važno dubinski promeniti način razmišljanja i smanjiti arčenje materijalnih resursa, a ulagati u zdravlje, obrazovanje, umetnost i sreću zajednice. Zaboravili smo šta je ono što nas čini zaista srećnim, sigurnim i duboko ispunjenim ljudskim bićima koja žive svoje pune potencijale, a, kako kaže, srozali smo se na kupce i konzumente, i porobljeni smo na taj način.
Nismo mogli a da je ne pitamo šta ona smatra najvažnijim korakom ka „zelenijem životu“ koji treba da preduzme svako od nas, a Milja kaže da je to jedan intiman trenutak, nešto što se dešava duboko u nama, a spolja je nevidljivo.
„To je trenutak u kojem se setimo koje su naše vrednosti, šta je to do čega je nama lično zaista stalo. To je trenutak u kojem osetimo da smo spremni da se za te vrednosti borimo, da se za to menjamo, da u to uložimo energiju. Jer vrednosti su te koje nam daju snagu i motivaciju, gorivo i istrajnost. To je nešto poput unutarnjeg zaveta koji sami sebi damo. Mislim da je to presudno“, odgovara Milja.
Ona kaže da, dok se u nama ne desi taj preokret, mi samo govorimo ,,ovo treba da se uradimo, ono treba da se promeni, ovo bi bilo dobro…’’ i očekujemo da promena dođe pre svega iz spoljnjeg sveta, očekujemo je u drugima i u društvu.
„Treba biti iskren i pre svega prepoznati koliko je do zelenijeg života stalo nama, a to može da bude malo ili kao gromada veliko i to je to. To je taj naš ulazni zeleni motivacioni kapital. Ali realan kapital. Realno gorivo. Jako je važno da prvi korak bude nešto autentično, realno i lično“, zaključuje Milja.
