Klimatske promene ne ugrožavaju samo ljude, i biljni i životinjski svet trpe posledice ekstremnih vremenskih prilika poput toplotnih talasa, oluja i obilnih padavina. Gradovi su posebno ranjivi, a stabla predstavljaju jednu od najefikasnijih prirodnih mera za borbu protiv urbanog pregrevanja. Grad Beč to dobro zna i ulaže izuzetne napore kako bi zaštitio i njegovao više od pola miliona gradskih stabala.
Velike krošnje stabala stvaraju dragoceni hlad i pročišćavaju vazduh, ali ni ona nisu otporna na posledice klimatskih promena. Zato ih štiti više od 70 specijalizovanih radnika gradske Službe za gradske vrtove, koji ih tokom cele godine redovno pregledaju, obrezuju i leče. Leti se briga dodatno pojačava: 150 zaposlenih svakodnevno zaleva stabla, raspoređeni u oko 50 vozila, pritom koristeći 400.000 litara vode dnevno.
Za mlada stabla posađena u poslednje četiri godine briga je posebno intenzivna. Ona se zalevaju ručno jednom do dvaput sedmično, u zavisnosti od vremenskih prilika. Tamo gde nije moguće automatsko navodnjavanje, koristi se 25.000 posebnih vreća za zalevanje, koje se pune sa 75 litara vode i polako otpuštaju vlagu do korena. Dodatnih 100 litara vode se uleva direktno u zemlju oko stabla. Automatskih sistema za navodnjavanje trenutno je više od 1.000. Njihov broj je u stalnom porastu.
Pročitajte još:
- Klimatske promene povećale smrtnost tokom zadnjeg toplotnog talasa u Evropi
- U Srbiji, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene vratila bi se dva do 10 puta
- Kako su klimatske promene oblikovale svet 2024. godine?
Jedna od najinovativnijih metoda koje Beč primenjuje jeste princip “spužvastog grada”. Ova tehnika proširuje korenski prostor stabala ispod ulica, trotoara i parkirališta, čime se omogućava zadržavanje i korištenje kišnice direktno u tlu. Na taj način stabla bolje podnose sušu i visoke temperature, a ujedno se poboljšava gradska mikroklima i doprinosi bioraznovrsnosti
Beč se, osim na metode nege, oslanja i na pažljiv odabir vrsta koje će se saditi. Stare sorte ne podnose više sve izazove urbanog okruženja, pa se gradski vrtlari sve češće okreću vrstama koje su dokazano otpornije na sušu, toplotu i zagađenje vazduha.
Tako se sve češće mogu videti stabla poput japanske sofore, zlatne kiše i pčelinjeg drveta, koje privlači oprašivače i cveta i tokom najtoplijih dana. Među novim favoritima su i američki brest, poljski javor, amurski javor te različite sorte platana. Posebnu pažnju dobivaju i vrste poput albicije, jasenolisnog javora te hrasta cer, koje su već pokazale visoku otpornost u sve toplijim i sušnim gradskim sredinama.
Zahvaljujući pažljivoj i stručnoj nezi, Beč beleži izuzetno nizak procenat izumiranja mladih stabala, samo 0,5 posto godišnje. Gubici su uglavnom posledica mehaničkih oštećenja, vandalizma ili ekstremnih vremenskih nepogoda, dok nedostatak vode zahvaljujući dobroj organizaciji gotovo da nije faktor.
Izvor: Grad Beč
