Antimikrobni lekovi su ključni element medicinskog tretmana danas, kako bi se efikasno borili protiv različitih infekcija koje izazivaju mikroorganizmi – bakterije, virusi, gljivice i paraziti. Ova grupa lekova igra vitalnu ulogu u suzbijanju i lečenju infektivnih bolesti, a među njima se posebno izdvajaju antibiotici poput penicilina primera radi, namenjen lečenju bakterijskih infekcija, ali su isto tako važni i antiviralni lekovi koji se koriste protiv virusnih infekcija, uključujući grip i herpes. Međutim, kada lekovi više ne rešavaju problem i ne otklanjaju viruse i bakterije, jer širom planete oni ne reaguje na lekove, može se govoriti o antimikrobnoj rezistenciji.
Rastuća antimikrobna rezistencija (AMR) predstavlja značajan problem, jer smanjuje efikasnost postojećih lekova, produžava trajanje bolesti, povećava troškove lečenja i u nekim slučajevima dovodi do povećane smrtnosti.
Ova kriza rezistencije na lekove u 2019. godini bila je povezana sa oko pet miliona smrtnih slučajeva. Ukoliko se ne kontroliše, AMR može imati ozbiljne posledice po globalno zdravlje i ekonomiju, sa procenama da bi mogao drastično smanjiti globalni BDP i gurnuti 24 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo u narednoj deceniji, saopšteno je na sajtu UNEP-a.
Pročitajte još:
- WWF IZVEŠTAJ: ZAGAĐENJE PLASTIKOM VIŠESTRUKO VEĆI TROŠAK ZA ZEMLJE SA NIŽIM I SREDNJIM DOHOTKOM
- ZELENA REVOLUCIJA I CRNO ZLATO LATINSKE AMERIKE
- EU: PORAST OIE ZAHTEVA VEĆU SARADNJU ZARAD BOLJE FLEKSIBILNOSTI ENERGETSKOG SISTEMA
Jedan od ključnih faktora koji doprinose AMR-u je zagađenje iz farmaceutskog, poljoprivrednog i zdravstvenog sektora, što vodi do razvoja mikroorganizama koji mogu da poraze lekove dizajnirane da ih unište. Na primer, više od četvrtine reka širom sveta zagađeno je lekovima do toksičnog nivoa, posebno u regionima kao što su podsaharska Afrika, Južna Azija i Južna Amerika.
Zloupotreba antibiotika je još jedan od faktora koje je UNEP naveo, uključujući korišćenje pogrešnih doza ili neopravdano prepisivanje, doprinosi razvoju bakterijskih sojeva otpornih na antibiotike, a posebno je izražena u oblastima kao što su stočarstvo, biljna proizvodnja, akvakultura, i poljoprivreda uopšte. Dodatno, nedostatak pristupa čistoj vodi i kanalizaciji pogoršava AMR, posebno utičući na ugrožene grupe u neformalnim naseljima.
Klimatske promene i gubitak biodiverziteta takođe igraju ulogu u pogoršanju AMR-a. Ekstremni vremenski uslovi, poput poplava i porasta temperatura, povećavaju širenje mikroorganizama otpornih na lekove u životnoj sredini. Ovo umanjuje bogatstvo biljnih vrsta koje bi mogle biti ključne za razvoj novih lekova protiv infekcija koje su sada otporne na postojeće tretmane.
S obzirom na sve ove izazove, odgovorna upotreba antimikrobnih lekova i kontinuirano istraživanje novih terapeutskih opcija su neophodni za očuvanje njihove efikasnosti i borbu protiv globalne pretnje koju predstavlja AMR.
Energetski portal
