Japanski istraživači razvili plastiku koja se razgrađuje u moru za dan, vraćajući prirodi fosfor i azot

Japanski istraživači su razvili revolucionarni materijal koji ne predstavlja samo alternativu za tradicionalnu plastiku, već je i značajno održiviji od postojećih biorazgradivih materijala. Tim iz RIKEN Centra za nauku o nastajućim materijama (RIKEN Centre for Emergent Matter Science) objašnjava da je ovaj materijal plastika koja se u morskoj vodi potpuno razgrađuje za nekoliko sati, dok se u zemljištu razlaže za oko 10 dana.

Ono što ovu plastiku izdvaja od konvencionalnih, jeste ono što ostaje nakon njenog razlaganja. Tradicionalna plastika, čak i kada se razgradi na mikroplastiku, ostaje u prirodi stotinama godina i predstavlja ozbiljnu prijetnju za životnu sredinu. Mikroplastika može biti izuzetno opasna za živa bića.

S druge strane, istraživanje ove inovativne plastike pokazalo je da se nakon njenog razlaganja u zemljištu oslobađaju fosfor i azot, elementi koji deluju kao prirodno đubrivo za biljke. Objašnjenje netoksičnog uticaja ovog materijala, nalazi se u podatku da je plastika sačinjena od jedinjenja koja se koriste u prehrambenim aditivima.

Pročitajte još:

• UN najavio novi krug pregovora o plastici
• Mikroplastika – nevidljivi krivac za porast neuroloških poremećaja?
• Inovativno rešenje: Plastika kao moćno sredstvo za skladištenje energije

Naime, konvencionalne plastike sporo se razgrađuju jer se sastoje od velikih polimernih lanaca koji se teško razdvajaju. S druge strane, ova inovativna plastika koristi supramolekule, koji se sastoje od molekula povezanih slabim vezama. Zahvaljujući tome, ove veze se lako prekidaju, što plastici omogućava da se brzo vrati u svoj osnovni oblik, monomer koji ponovo može da se iskoristi.

Tim je prilikom proizvodnje kombinovao dva jednostavna monomera: natrijum-hekzametafosfata, koji se koristi u prehrambenim aditivima i đubrivima, i gvanidinijum-sulfata, koji može lako da se dobije iz prirodnih sirovina. Kada se ova dva monomera pomešaju u vodi na sobnoj temperaturi, formiraju dva sloja – tečni i gelasti. Sušenjem gela, dobija se staklasta, providna plastika. Iako je plastika otporna na vatru i toplotu, kada dođe u kontakt sa slanom vodom, ponovo se razlaže u monomere za svega nekoliko sati.

Ipak, ukoliko je potrebno da njena izdržljivost u morskim uslovima bude dugotrajnija, postoji mogućnost premazivanja ekološki prihvatljivim vodootpornim filmom.

Katarina Vuinac