Neke informacije prođu pored nas kao letnji povetarac, a neke kao da nas pogode ravno u savest. Takva je bila jedna studija koju sam nedavno pročitala – analiza naučnika sa Državnog univerziteta Oregona o uticaju klimatskih promena na životinjski svet. I koliko god mislila da sam svesna problema, ova me je prodrmala iz temelja.
Profesor ekologije, Vilijem Ripl je, zajedno sa svojim saradnicima, koristio javno dostupne podatake o biodiverzitetu za 70.814 vrsta iz 35 postojećih klasa. Analizirajući podatke, došli su do zaključka da je više od 3.500 životinjskih vrsta trenutno pod ozbiljnim rizikom zbog klimatskih promena i to nisu samo velike životinje koje poznajemo iz dokumentaraca – to su često nevidljivi junaci naših ekosistema: beskičmenjaci, korali, stonoge i sitna bića okeana bez kojih ceo sistem počinje da se urušava.
„Posebno smo zabrinuti zbog beskičmenjaka u okeanu, koji apsorbuju većinu toplote od klimatskih promena. Te životinje su sve ranjivije zbog ograničene sposobnosti kretanja i brzog izbegavanja nepovoljnih uslova”, rekao je Ripl.
Jedan od najupečatljivijih primera dolazi sa izraelske obale, gde je 2021. godine zabeležen dramatičan pad populacije mekušaca – čak 90 odsto manje jedinki, usled porasta temperature mora.
Ovo nije izolovan slučaj. Tokom razorne toplotne kupole koja je pogodila severozapad Pacifika iste godine, miliјarde međuplimnih beskičmenjaka uginule su u kratkom vremenskom periodu. Ovi događaji snažno ukazuju na to koliko su morski organizmi – posebno oni koji ne mogu lako da se pomere ili prilagode – ranjivi na sve intenzivnije efekte klimatskih promena. Njihovo izumiranje ne predstavlja samo biološki gubitak, već i ozbiljnu pretnju stabilnosti čitavih morskih ekosistema.
Nimalo manje tragično, Veliki koralni greben je 2016. godine pretrpeo katastrofalni gubitak od 29 odsto koralnih organizama, takođe kao posledicu ekstremnog toplotnog talasa. U istom periodu, četiri miliona tankokljunih njorki (vrsta morske ptice) umrlo je od gladi. Razlog? Klimatske promene su izmenile mrežu ishrane – plankton, ribe, ceo sistem se poremetio. Isto važi i za pacifičkog bakalara, čija je populacija pala za neverovatnih 71 odsto zbog povećanih metaboličkih potreba i smanjenja baze hrane.
Dok sam čitala ove zabrinjavajuće podatke, nisam mogla da se ne zapitam – koliko ćemo vrsta još izgubiti u godinama koje dolaze, a da nećemo ni znati.
Jer, istina je još gora: više od dve trećine klasa divljih životinja uopšte nije ni procenjeno kada je u pitanju rizik od klimatskih promena. IUCN (Međunarodna unija za zaštitu prirode), čija Crvena lista često predstavlja osnovu za očuvanje vrsta, ima ozbiljnu pristrasnost – fokusirani su uglavnom na kičmenjake, koji čine manje od šest odsto svih imenovanih vrsta.
To znači da milioni vrsta, posebno beskičmenjaka, jednostavno – ne postoje u statistikama.
Profesor Ripl stoga poziva na hitnu izradu globalne baze podataka o masovnim smrtnostima životinja usled klimatskih promena. I ja ga u potpunosti razumem. Ne možemo štititi ono što ne poznajemo. Ne možemo donositi političke odluke bez podataka i ne možemo ostati slepi dok se ekosistemi oko nas urušavaju.
Klimatska pravda nije samo borba za čist vazduh ili niže temperature. To je borba za svako biće koje sa nama deli ovaj dom. Ako ne zbog njih, onda zbog nas – jer ako oni nestanu, pitanje je koliko dugo ćemo i mi ostati.
Milena Maglovski
